Author Topic: Пројекат М 1022  (Read 161777 times)

Offline presko

  • Sr. Member
  • ****
  • Posts: 917
Пројекат М 1022
« on: November 29, 2011, 10:46:31 PM »
Скоро четири године нисам ништа значајно правио. С једне стране, ужелео сам се рада, а са друге стране појавио ми се вишак мотор. Наиме “OS MAX 61 FSR” који је био на “Кристен иглу” (CHRISTEN EAGLE), показао се нeдовољно јак за овај модел. Последица овог је била да је “игл” добио нов мотор, а ја сам за стари мотор почео да пројектујем и правим нов модел.



Први корак је био одлучити шта правити. Ту није било великих дилема. Како смо започели са “IMAC” такмичењима, донео сам одлуку да нови модел буде акробатски, који би могао да учествује у истим. Ова одлука је поткрепљена чињеницом да је овај мотор, већ, био на, некадашњим, F3A акробатским моделима и да се показао добар за ту категорију.







Из ранијег искуства сам знао да модел за овај мотор не би смео да има већу масу од 3.5kg, да би оптимално специфично оптерећење крила било око 7kg/m2 и да би добар релативни волумен хоризонталног репа био око W=0.65. Ове вредности су ми дефинисале, почетну, величину модела.

Други корак је био да још једном погледам и проанализирам актуелне моделе.

Трећи корак је био да видим шта могу искористити од предходних мојих пројеката, а што би ми уштедело и време и новац. Ту се нашао калуп за композитни капотаж мотора, калуп за терминезоне крила и комплетан стајни трап.





Овим је све било спремно за почетак радова.

Offline magic

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 2753
Re: Пројекат М 1022
« Reply #1 on: November 29, 2011, 10:54:16 PM »
Presko drago mi je da vidim da zapocinjes gradnju necega sto je prikladno za IMAC. Nadam se da ces motivisati i druge da naprave nesto slicno i da ce nas iduce godine na takmicenju biti jos vise!

poz
Veljko

Offline presko

  • Sr. Member
  • ****
  • Posts: 917
Re: Пројекат М 1022
« Reply #2 on: December 01, 2011, 07:47:22 PM »
На свом моделу “МУЊА”, који летим неколико последњих година, имам велику финесу која ми прави проблеме на слетању. Због тога сам одлучио да, на будућем моделу, ово поправим смањењем виткости крила и употребом дебљег аеропрофила.



Гледајући многе моделе на ливади, на интернету, по часописима, уочио сам да многи акробатски модели имају стреласто крило, то јест крило забачено уназад. Зашто стреласто крило? Стрела крила има, између осталог, ефекте диједра крила, то јест побољшава попречно смерну стабилност авиона, до неких граница. Како акробатски авиони имају захтев за леђним летом, пожељно је попречно смерну стабилност остваривати стрелом крила при нултом диједру. На тај начин остварујемо потребну стабилност авиона и у нормалном и у леђном лету. Са стрелом крила не треба претеривати јер може доћи и до негативних ефеката. Ја сам одлучио, на основу предходних искустава, да стрела нападне ивице мог новог модела буде 10 степени.

Као што сам већ рекао, одлучо сам да на крилу новог модела употребим дебљи аеропрофил.
На акробатским моделима се углавном користе симетрични аеропрофили. Ја сам на “МУЊИ” имао аеропрофил NACA 0012 релативне максималне дебљине 12%. Значи, сад сам требао да употребим, за класу, дебљи аеропрофил NACA 0015 релативне максималне дебљине 15%. Овде се појавио проблем употребе калупа за терминезон крила, који је рађен за аеропрофил NACA 0012. Ово сам превазишао тако што сам одлучио да правим крило са променљивим аеропрофилом дуж размаха. Значи, у равни симетрије крила поставио сам дебљи аеропрофил NACA 0015, а на крају крила тањи аеропрофил NACA 0012. Са обзиром  да аеропрофил NACA 0012 има већи коефицијент максималног узгона, ово је било потпуно прихватљиво. Пожељно је да на великим нападним угловима (пре свега полетање и слетање) крајеви крила имају већу носивост од средишњег дела због попречно смерне стабилности. Да крајњи аеропрофил нема већу носивост морао бих да витоперим излазну ивицу крајева крила на горе. Тиме бих изгубио ефекте стабилности у леђном лету.



Маса модела и специфично оптерећење крила одредиле су димензије крила, а релативни волумен хоризонталног репа димензије и положај репа.

Одлучио сам да хоризонтални реп не правим конструктиван већ од фурнира балзе дебљине 5mm. Његов изглед сам, из естетских разлога, прилагодио изгледу крила.

На основу предходно реченог, а после пар скица на папиру и мале рачунице дошао сам до основних димензија новог модела.








Offline magic

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 2753
Re: Пројекат М 1022
« Reply #3 on: December 01, 2011, 08:13:53 PM »
Presko, samo mi se povrsina elerona cini mala. Ovo kazem cisto gledajuci u elerone mojih F3A modela. Cinjenica je da se za sve manevre koriste otkloni od samo 10-12 stepeni sem za snap rolove kada ti otkloni idu i na 20 stepeni. Evo dimezija krila od Wind 110.

Duzina izlazne ivice krila 81cm
Duzina izlazne ivice elerona 62cm
Dubina krila uz trup 44,5cm
Dubina krila na ivici 21,5 (zaobljene ivice)
Dubina elerona blizu trupa 9cm
Dubina elerona ka ivici 6,5cm
Eleron pocinje na 16,5cm od trupa

Nadam se da je ovo od pomoci.

poz
Veljko

Offline presko

  • Sr. Member
  • ****
  • Posts: 917
Re: Пројекат М 1022
« Reply #4 on: December 01, 2011, 09:53:07 PM »
Рачуница каже да није, уз отклоне 18 степени горе-доле.
« Last Edit: December 01, 2011, 09:56:28 PM by presko »

Offline branek

  • Administrator
  • Full Member
  • *****
  • Posts: 457
Re: Пројекат М 1022
« Reply #5 on: December 01, 2011, 11:37:54 PM »
E pa tako se to radi!

Presko,

ja samo mogu reći da jedva čekam nastavak. I slobodno ovako detaljno i tehnički!

P.S. Imam ispravan servo za gas da ti dam za ovaj novi avion!  lol (pijanoo)  :sljus  ;namig
Branko

"Ladies and gentlemen, this is your captain speaking. We have a small problem. All four engines have stopped. We are doing our damnedest to get them going again. I trust you are not in too much distress." - Captain Eric Moody, Jakarta incident

Offline presko

  • Sr. Member
  • ****
  • Posts: 917
Re: Пројекат М 1022
« Reply #6 on: December 02, 2011, 11:52:04 PM »
Да се, још једном, осврнем на Magic-ово запажање у вези крилаца.
Наиме, разлика у сили узгона коју стварају крилца при свом отклону, директно зависи од брзине хоризонталног лета, површи крилаца и њиховог отклона. Ако претпоставимо да авион лети истом хоризонталном брзином, брзина ваљања зависи од површи и отклона крилаца. Значи исту брзину ваљања можемо да остваримо великом површи и малим отклоном или малом површи и великим отклоном крилаца. Од ове две могућности ја дајем предност малој површи и великом отклону крилаца. Мислим да са великим отклоном, како крилаца тако и осталих командних површи, може прецизније да се управља.
Што се тиче новог авиона, брзину ваљања сам подешавао према “МУЊИ”. Овај модел летим неколико година и, кад је у питању брзина ваљања, потпуно сам задовољан. Ако погледате слику, видећете да му крилца нису уопште велика.

Offline magic

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 2753
Re: Пројекат М 1022
« Reply #7 on: December 03, 2011, 12:04:08 AM »
Presko, slazem se u potpunosti sa ovim sto si napisao samo mislim da ako uzimas tvoj model Munju kao reper to nece biti dovoljno. U kom smislu, tako sto predpostavljam da nisi pravio snap roll sa Munjom, samim tim mislim da uzimati Munju kao reper nije dobro. Za ispravan snap roll potrebne su velike povrsine sa velikim otklonom, u suprotnom on ne ispadne kako treba, barem ne onako za sta sudije daju maksimalan broj poena. Ja sam doslovce ostao sokiran kojom brzinom profi piloti izvode snap roll, narocito Le Roux, to je doslovce munjevito.

poz
Veljko

Offline coka

  • Sr. Member
  • ****
  • Posts: 931
  • cuvaj brzinu, ona te nosi...
Re: Пројекат М 1022
« Reply #8 on: December 03, 2011, 01:03:44 AM »
 Presko sve pohvale za novi projekat.
 Preza i ja smo leteli akrobatske avione kada su propozicije takmicenja bile sasvim drugacije.
 Nekada se program izvodio tako sto izvedete figuru, zatim izvedete zaokret pa sledecu figuru, pa zaokret....
 Ocenjivale su se samo figure.
 Kada se 90 ih godina pojavio turnaround program, kod koga se izvodi centralna figura, pa figura koja vas vraca u suprotan smer, pa centralna, pa povratna...
 modeli koje smo imali su bili prebrzi za takav nacin letenja.
 Tada se pocelo sa izradom sto vecih aviona i sa borbom za sto sporiji i let sa konstantnom brzinom u manevrima.
 Ipak, ako malo google-ate pogledajte sta pisu za avione Hana Pretnera Curare i Calypso.
 Na nesrecu, imao sam oba.
 Svi ih spominju sa nostalgijom i sa recima hvale.
 Sadasnji avioni lete drugacije. Mozda taj nacin nekome odgovara, mozda ne, ali stoji da svi uzdisu kada se sete kako su stari f3a avioni leteli.
 Neutralno, prodorno, kao po sinama.
 Slicno mlaznjacima.
 Naravno, osim nostalgije, mozda je sada stvar uporedljiva sa oldtimer autima.  Tu je izgled, tu su performanse...ali vreme ih je pregazilo.
 Posto je na pocetku Preza rekao da ce avion biti skrojen po meri Os maxa 61, uvek se postavlja  pitanje kakav avion napraviti za takav pogon.
 Moguce je pretabati neki Sebartov avion, manjih dimenzija od 2x2, ali stoji da je ovakav avion kakav je on zamislio, sa zadatim pogonom predivan za akrobatsko letenje i sto je najlepse, jeftin za rad i sa jeftinom opremom.
 Jedan problem koji se moze imati kod velikih kormila je to sto kada se koriste manji uglovi otklona (10ak stepeni), zazor koji nemozete bas potpuno izbeci, od 1-2 stepena i te kako pravi probleme u letu.
 Ako idete sa manjim kormilima, veci otkloni od 20-ak stepeni, lako "gutaju" zazor od 1-2 stepena pa se  avion daleko lepse ponasa.
 Takodje, veca kormila zahtevaju jace servoe. Oni kostaju vise a i vuku vise struje. Onda vam treba veca baterija, koja opet vise kosta a i povecava masu... pa na kraju zarad svega toga napravite tezak avion kome je motor zbog koga je sve i pocelo, ne odgovara.
 Ova Prezina ideja je ziher varijanta, mnogo puta probana.
 Sto se tice snap roll-a, tu je Magic  u pravu.
 Bolji i lepsi snap roll je sa vecim povrsinama i vecim otklonima.
 Posto je snap roll manevar u kome avion morate dovesti u stalling, avioni ovakve koncepcije kao sto je Prezin, se veoma lako prevlace. Brzi su, pa energicno navlacenje definitivno dovodi do otcepljivanja strujnica.
Ipak, po tom pitanju, avion ce ga losije raditi nego rasni F3a avion.
 Tu se medjutim postavlja pitanje, hocemo li u nardenom periodu na nasem prostoru imati takmicenje, gde ce se tako ozbiljno leteti da ce ova mana ovog aviona znacajno uticati na kvalitet letenja.
 
 Ovo je ipak zamisljeno kao trenazni F3a akrobatski avion sa 10 ccm glo motorom.

Offline misha

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 2230
Re: Пројекат М 1022
« Reply #9 on: December 03, 2011, 11:20:40 AM »
Ovakav projekat bi trebalo da predstavlja vrhunac modelarstva. Sam osmislis izgleda modela, nacrtas ga, sastavis, letis.
Mislim da je ovde sustina bas u tome a ne u takmicenju. Takmicarski modeli su nesto drugo,
a zadovoljstvo letenja necega sto si napravio od skice do gotovog modela je (pretpostavljam) veeeeeeliko.

Svakako cu pratiti dalji razvoj ovog modela.
pozdrav

Offline presko

  • Sr. Member
  • ****
  • Posts: 917
Re: Пројекат М 1022
« Reply #10 on: December 04, 2011, 07:09:35 PM »
Пошто сам одредио почетну величину модела, конфигурацију крило-хоризонтални реп, сео сам за рачунар и наставио даље радове. Мало рачунице: одређивање положаја тежишта, величине вертикалног репа,  величине крилаца, крма и слично. Паралелно са овим радио сам, на рачунару, виртуелни модел и направио ово.









Као што се види, авион је средњoкрилац. За ову конфигурацију, уобичајено је да се крило ради из два дела, леве и десне половине и да се са трупом спаја помоћу “бајонета”. “Бајонет” је, у већини случајева, цев од дуралуминијума или карбона. Ово напомињем, јер сам сад имао одређене димензије “бајонета” и могао сам да кренем у набавку одговарајуће алуминијумске цеви.

Од овог тренутка посао се одвија у два правца. Први, разрада виртуелног модела у циљу припреме за сечење ласером делова од дрвета. Други, припремa и почетак израде делова од композита.

Offline presko

  • Sr. Member
  • ****
  • Posts: 917
Re: Пројекат М 1022
« Reply #11 on: December 06, 2011, 08:02:23 PM »
Одлучио сам да мало оставим рачуницу и рачунар по страни и да се бацим на конкретан посао.

Почео сам са израдом делова од композита. Прво сам урадио капотаж. Нажалост, фото апарат ми није био при руци па слике изостају. Ово је био посао од два дана, не рачунајући касније фарбање. Првог дана сам намазао калуп одвајачем, искројио стаклено платно и заједно са епокси смолом га поставио у калуп. Сутрадан сам, након што се смола осушила, извадио капотаж из калупа, обрадио му ивице и прорезао потребне отворе. После неколико дана, отишао сам у радионицу код мог друга Бранка, и он ми је капотаж офарбао. Бранка сам већ помињао (http://rcfly4um.org/index.php?topic=4037.0), а тек ћу га помињати у току ове теме. Иначе он се професионално бави израдом производа од композита.













После капотажа сам направио терминезоне. О овоме сам већ писао (http://rcfly4um.org/index.php?topic=1515.0), само бих још једном нагласио корисност ове технологије израде делова, како за моделе тако и уопште.



После терминезона на ред су дошле композитне цеви. Скоро сам писао о томе (http://rcfly4um.org/index.php?topic=8568.0). Урадио сам пар цеви за вођење “бајонета” у крилу и пар цеви за провлачење каблова сервоа од крилаца. Такође сам направио и једну равну плочу за потребе израде поклопаца сервоа.



И о овоме сам некад писао (http://rcfly4um.org/index.php?topic=1560.0), а потпуно исто ћу радити и овог пута.


Offline presko

  • Sr. Member
  • ****
  • Posts: 917
Re: Пројекат М 1022
« Reply #12 on: December 08, 2011, 07:31:23 PM »
Следила је разрада модела на рачунару.





















Offline saxpg

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 1734
Re: Пројекат М 1022
« Reply #13 on: December 08, 2011, 11:01:19 PM »
E sad me ubi... a ja taman naucio da radim u Corelu.
Sad moram sve ispocetka (zid)
Salim se, svaka cast. Od kad se laser pojavio projektovanje modela na racunaru je postala prava stvar.
Samo napred  (work)

Offline presko

  • Sr. Member
  • ****
  • Posts: 917
Re: Пројекат М 1022
« Reply #14 on: December 09, 2011, 10:23:27 PM »
Виртуелни модел је готов. Геометријски су дефинисани сви витални делови. Следећа фаза је припрема за сечење на ласеру делова од дрвета. Ово подразумева претварање тродимензионих елемената у дводимензионе цртеже.









Сви ласер секачи, које сам до сада контактирао, користе за погон програм корелдроу (CorelDraw). Значи завршна припрема, за сечење, је морала бити урађена у овом програму. Програм у коме радим нема везу са корелом па сам пребацивање урадио помоћу аутокеда (AutoCAD). У аутокеду сам извршио оптимизацију положаја резаних делова с обзиром на радну површину ласера (700mm x 400mm).