Evo da se malo opustite...
Modelarski skup u nedelju bice,
modeli, letenje, klopa a, Bogami i pice...
Zato cu doci, odolet' ne mogu
modelarstvo smatram za najbolju drogu...
Kad na skup podjem, u gepek model turam
krilo, start boks, stanicu, pod sediste guram.
A na terenu, joj kakve slasti,
aviona bezbroj, ne mogu vam kasti...
Sve je to flotila mojih modelara,
slupali u nju brdo vremena, truda i para...
Al' nikom zao nije, ko jos o tome brine,
idem sad da letim da me zelja mine.
A, kad ga u vazduh dignem, joj kakvog meraka,
mogao bih tako od jutra do mraka...
I dva i tri puta, kao nekad davno,
kad se samo setim, bese vreme slavno...
Al' vratimo se letenju, figure su mnoge
valjak luping, petlja, ta' bolje je od droge...
Posle dva tri starta nidoceg mi nije
od silne uzivancije evo i znoj lije...
Dal' da letim jos jednom, otece se kontroli,
vec sam sedam puta i sprava me boli...
No tako je lepo ma' nek zivot ide
letecu jos jedared pa, nek sad svi vide...
Takmicenje zato meni nije vazno,
i rekreativno zna da bude "vlazno"
mislim, snazno....
Sem letenja tu je, rucak i par piva,
a, potom pogodi, sta se dalje zbiva...
Uvece, kad kuci dodjem,
ka letenju vracaju se misli
dok me mlada vreba,
ne bi li se stisli...
Cudni su ti putevi u pravcu sedmog neba
nekom' dovoljan avion, nekom k..a treba...
