Author Topic: ZERO IZ MOG UGLA...  (Read 4251 times)

Offline mirce

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 3334
ZERO IZ MOG UGLA...
« on: July 22, 2008, 02:04:47 AM »
Evo da malo popunimo ovu scala rubriku.

Prvo cu vam pricati pricu o Zerou a, potom i neku drugu...

Sve u svemu pocelo je ovako:

Jednog dana Bata je iz Budimpeste doneo CMP Zeroa raspona oko 1,4 metra. Model je vrlo lepo napravljen iako je za moj ukus veoma mali. Odlazeci u Madjarsku imao sam prilike da vidim skoro sve CMP modele i slobodno mogu reci da su veoma solidno napravljeni.
Posle Bate i Coka je kupio CMP Zeroa ali od 1,8 metara koji je takodje bio veoma dobar.

Ja sam uveliko bio u projektu izrade Top Flite Thunderbolta od 2,2 metra i kako se kraj primicao postajao sam sve svesniji da moram nabaviti neki model na kojem cu uciti da letim ove velike warbirde.
Takodje ne bi bilo lose i motor koji sam namenio za Thunderbolta da probam na nekom avionu i da vidim da li sve moje "teorije" o SPE motorima i sve sto sam cuo i procitao "drze vodu"...

Tokom jednog razgovora sa gosn. Radovanom iz Panceva pricajuci mu kako hocu da nabavim model sa kojim bih vezbao letenje pre Thunderbolta, Rade mi rece kako je citao da je CMP Zero od 2,2 metra vrlo hvaljen i da bi to bilo mozda pravo resenje za mene.

Tako je i bilo, sve u svemu Zero je stigao u moju radionicu.

Prvi utisak je bio da je Zero slican svojoj "braci" iz CMP firme.

Na RC Universu sam nasao par diskusija o ovom modelu i opsti zakljucak je bio da tezina od oko 7 kila nema sanse da se postigne kad se model zavrsi, jer su modeli bili osetno tezi... Meni je to u neku ruku islo u prilog jer sam racunao da ce Thunderbolt biti oko 11 kilograma...
Citajuci na forumima video sam da su se modelari vec pri izradi trudili da sve sto moze da se ugradi napred tamo i stave, tako da su servoi iz repa, dva za horizontalce i jedan za vertikalac, odmah ugradjeni oko tezista. Zadrzao sam sistem da svaki horizontalac pokrece po jedan servo koji su bili povezani medjusobno Y kabelom. Jedan servo je pokretetao i vertikalni stabilizator preko pull-pull sistema. Ja za ovaj sistem koristim najlon za pecanje od 1,45 mm kojim smo nekada slepali jedrilice i mogu reci da ovo savrseno funkcionise. Preko Y kabela na servo za vertikalac povezan je i servo koji pokrece repni tocak. Ovaj servo je standardni Graupner 577.
Inace servoi su svi Graupnerovi 5077 koji na 6V daju 5,5 kila silu. Servo za gas je standerdni 577 a, za kill swich micro SG 90.

Baterija u modelu je sa pet celija (6V) Duracell od 2650 mAh. Duracell-ove baterije ovog kapaciteta koristim godinami nikada nisam imao problema. Posle tri starta od deset - dvanaest minuta kapacitet padne za oko 450 mAh... A, kao sto znate, na 6V i servoi su snazniji i brze rade...

Zero je "problematican" model posto je napred kratak pa, zahteva dosta olova da bi mu se doteralo teziste. Imajuci to u vidu sve sam stavljao i ugradjivao maximalno napred.

Motor koji sam namenio za Thunderbolt bio je SPE 40. SPE je jedan od retkih kineskih motora koji se reklamiraju u RC casopisima a, u FLY RC Magazinu su ga i testirali i prilicno nahvalili.
Gazda RC Pande, gde je moj motor kupljen, rekao mi je da SPE 40 koriste u Madjarskoj i da su se pokazali dobro, jedino su neki imali problema sa paljenjem jer se jedan element u paljenju znao odlemiti od vibracija. Stoga su mi savetovali da otvorim paljenje (stoji u limenij kutiji, nije zaliveno kao na "normalnim" motorima) i da ga napunim necim sto bi sprecilo da se elementi tresu.

Izrada Zeroa isla je sasvim dobro i relativno brzo je bio gotov. Posto je to meni trebao da bude model za svaki dan nisam hteo da ugradjujem trapove na uvlacenje. Stoga sam postojece zice, koje su 6 mm, mnogo solidnije ulepio u krilo povezujuci ih sa bocnim rebrima, napadnom ivicom i naravno ramenjacama. Iz Amerike sam doneo Robartove Robo struits-e koje sam ugradio umesto trapova. To su noge sa amortizerom koje se postavljaju na postojece zice. Zice od stajnih trapova skratite oko 3-4 cm od krila i na njih se navuku ove noge koje su duzine vasih trapova. Takodje sam i originalne tockove od 7,5 cm zamenio Dubro-vim od 10 cm. Sve ovo je doprinelo malo ozbiljnijem izgledu celog modela a, teoretski bi trebalo i da ublazi grublja sletanja...

Motor je u medjuvremenu bio postavljen i sve je bilo povezano tako da sam dosao do doterivanja tezista a, onda shok, trebalo je dodati 1,2 kg olova da bi se doteralo teziste!!!
Mal' me shlog nije udario...  No, sta je tu je tako je i bilo...

Time je model bio spreman da se pali motor. Zaboravih reci 9,5 kila "zive vage" konacna tezina... bez goriva...

Pre paljenja motora sam poslusao Madjara otisao u farbaru kupio jedan silikon i dobro napunio paljenje. Racunao sam silikon uvek ostane onako gumast i bas ce lepo ublaziti vibracije...

Za paljenje motora skupila se ekipa, Jole, Bata, Coka i naravno ja. Motor je reletivno lako upalio ali nikako nismo mogli da ga lepo nastelujemo, posle desetak minuta je tako poceo da "brlja" da smo shvatili da nesto sa paljenjem nije u redu... Pitam vas sta?

Odgovor ce te saznati na kraju teksta a, verujem da samo retki odgovor znaju sada...

Sve u svemu posto cika Dule Papic ima isti takav motor pozajmili smo paljenje, ali "zdrav" rad motora nismo mogli dobiti. Ako ima ler nema pik, ako ima pik, nema srednje obrtaje, tj, brlja na njima i sve tako. Da skratim pricu, mucio sam se sa ovim motorom tri meseca pokusavajuci sve, menjao sam baterije (probao i NmCd i na kraju Li-Po), menjao sam karburator, predihtovan je ceo motor i sve u svemu nikad nije radio kako treba.

Naravno da smo u medju vremenu leteli Zeroa. Prvi let napravio je Coka i tog dana je doneo na Cenej i svog Zeroa od 1,8 metara raspona i sa 20 ccm cetvorotaktnim motorom.

Pa, mogu reci da je razlika poprilicna. Cokin Zero leti vise kao model, vise kao onaj moj Thunderbolt Hangara 9 dok je veliki Zero blizi pravom avionu.
Cokin Zero je 5 kila i 1,8 m raspona spram 2,2 m i 10 kila (sa gorivom) i ta razlika u tezini i te kako utice na nacin i stil letenja. Naravno motor SPE nikad nije radio najbolje pa, samim tim i letenje je moralo biti sa najmanje pola gasa. Sve ispod toga bilo je bas sporo i vrlo blizi stolinga. U pocetku sam koristio elisu Pelikan 20x8 posle 19x8 i imao sam utisak da je sa tom manjom elisom malo bolje leteo.

Za mene koji nikad nisam do tada leteo takve modele, ni tako velike a, pogotovo toliko teske, najstrasnije je bilo sletanje.
Leteci F3A model koji slece kao jedrilica iskustvo sa Zeroom je bilo nesto sasvim suprotno. Zero moras leteti sa gasom skoro do same zemlje i onda ga ispraviti, izduvati brzinu (a, poprilicna je) i vrlo nezno sleteti. Coka, majstor, to zna i sve mi je rekao teoretski ali, moje prvo sletanje se zavrsilo na kapotazu, polomljene elise i tockova poprilicno pomerenih unazad...

Sjajan deo price o ovom modelu je njegova izdrzljivost. Ovaj Zero je jak kao konj, ne, kao kojina... Znaci ja sam par puta prilicno grubo sleteo, da ne kazem rano navukao model pa, se u pravom smisli te reci strovalio, pao, sa metar visine, dva puta sam uspeo i da ga prevrnem na ledja na zemlji...  Sve u svemu sem krivih zica stajnog trapa, malcicko nagnjecenog vertikalca i napuklog kapotaza nema nikakvih ostecenja. Sve se dalo vrlo lako reparirati.

Posle prvog prevrtanja pukao mi je pleksiglas kabine, sanirao sam to, malo zafarbao ali nijansa nije bila ista.
Sta da radim?
Uzeo sam malo smirgl papira da probam da malo doteram "krpez" i kako sam smirglao dobio sam onaj "ofucani" izgled borbenog aviona koji se meni licno veoma svidja.
Sa kabine sam presao na trup, pa na krila i skoro dva dana sam se zezao sa sirglanjem aviona...
Zero sad izgleda kao sa fronta ali, sem estetske strane to ima i prakticnih momenata jer sad svako ostecenje izgleda da bas tako treba... Cak ga i ne brisem nesto posebno posle letenja... Sve mu to daje "warbird sharm"...

Motor je i dalje lose radio da bi vrhunac u jednom letu bio da mi je otpao sraf koji drzi leptir od gasa i naravno da je sraf upao u cilindar. Motor je momentalno stao a, ja sam imao prinudno sletanje sa jedno 40-tak metara visine. Ne moram reci da sa te visine nema zaokreta tako da sam Zero-a izravnao a, ovaj je ovako tezak odleteo jedno trista metara od mene. Na takom rastojanju nema neznog sletanja, pokusao sam da smanjim brzinu ali dzabe, model je sleteo veoma brzo i na kraju se prevrnuo... Tako je lupilo da se culo sve do mene... Mislio sam gotovo je ali, za divno cudo, sem iskrivljenih trapova (celicne zice) i malo sabijenog vertikalca nije bilo druge stete...

Posto je upao sraf mislio sam da je motor totalno zaribao ali i tu sam imao srece pa, skoro da nije bilo nikakvih ostecenja, jedino sam morao da skidam cilindar.
 
Sve u svemu konacno kad mi se motor smucio, skinuo sam ga i mesto njega stavio Zenou 45 koji sam u medju vremenu doneo iz USA.
Ljudi moji koja razlika...
Zenoa je teza od SPE motora tako da sam skinuo deo olova ali, i dalje ima oko 500 grama, no, Zenoa je od prvog paljenja radila fenomenalno. Vrti elisu Xoar (drvenu) 20x10 i sigurno ima 30% vise snage od kineza. O kvalitetu rada na leru i u svim rezimima necu da trosim reci, zvuk takodje ne moze da se poredi... By the way, nema baterije paljenja pa, imam i jednu obavezu manje pre letenja...

Sve u svemu ovo kao da je drugi model. Odem na aerodrom, sastavim model, sipam gorivo, upalim motor, odtaksiram ga, spustim flapsove 10-tak stepeni, postepeno dodajem gas, blago desno vertikalac, brzina se povecava blago navucen horizontalac i evo nas u vazduhu...
Model leti neverovatno, ipak i dalje nema letenja ispod 40% gasa sem kad hoces da sletis, a, za sve figure pun gas.
Sletanje sam u medju vremenu navezbao i postalo je "maciji kasalj"... U finalnom prilazu malo veca visina, flapsovi 30-40 stepeni oboreni, gas na leru (velika elisa prilicno koci) i kad model dodje na metar ili malo nize od zemlja (leti zbog flapsova prilicno sporo) lepo ga izravnam i samo "lizne" pistu...  FENOMENALNO...

I na kraju, Zero je sada usao u rezim da nevidjeno uzivam u njemu. Sve radi savrseno, model leti lepo, ali i dalje nema preteranog opustanja.
Najvaznija stvar na modelu je motor a, to u mom slucaju radi besprekorno.
Jednom recju ovo je model koji bih preporucio svima koji zele da lete malo vece i teze modele. Zero se pokazao nevidjeno robustan, lak je za manipulaciju i ono sto je najvaznije leti lepo...

Time je, chicha micha gotova, Zero, pricha...

Uf, skoro da zaboravim, silikon je u paljenju pojeo plocicu posto nisam znao da u sebi ima kiseline. Sad svi mozete reci: "E, pa znali smo mi to"...

Jeste, sigurno, ne sumnjam...

Pozdravlja vas Mirce

« Last Edit: July 22, 2008, 02:21:38 AM by mirce »

Offline mirce

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 3334
Re: ZERO IZ MOG UGLA...
« Reply #1 on: September 03, 2010, 09:31:01 PM »
Danas 03. septembra 2010 na čenejskom aerodrmu bio je mali jubilej, Zero je leteo 200-ti put...

Namerno sam ovaj tekst napisao u produžetku prvog teksta o Zero-u iz jula 2008-me. U toku te, prve sezone letenja, dok se "nismo upoznali" svašta smo Zero i ja proživljavali...
Deo toga možete pročitati ovde, u tekstu iznad ovog...

Sledeće godine (2009-te) pala su "kozmetička doterivanja", trapovi na uvlačenje, smoke sistem... Sve tekstove o tome imate na mom sajtu...
Pred kraj sezone uspeo sam da isčupam trap, ali sve je reparirano. Ko je zaboravio kako je to bilo, evo linka: http://rcfly4um.org/index.php?topic=3281.0

Ove godine, Zero-u i meni je sve išlo glatko... I dalje veoma uživam u ovom modelu... Dodje mi "ko bicikli", ubacim ga u prikolicu, "druknem" vazduh u bocu, čorbu u rezervoar, motor radi savršeno i...
Imam utisak da mu se ništa ne može desiti...

Žao mi je što sam danas zaboravio foto aparat da ovo ovekovečim i nekom slikom ali, ostaviću to za 250. let...

Moramo nešto da ostavimo i za iduću sezonu...

Pozdrav

Mirče 
« Last Edit: September 03, 2010, 10:39:24 PM by mirce »

Offline misha

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 2243
Re: ZERO IZ MOG UGLA...
« Reply #2 on: September 03, 2010, 09:56:51 PM »
cestitam rodjo. da te lepo sluzi jos neku godinu (dok ne ode u miraz), a za to vreme
mu redovno menjaj ulje i nemoj ga terati mnogo po rupama.

Offline Sava

  • Sr. Member
  • ****
  • Posts: 914
  • Istina je kao voda.Uvek nađe put.
Re: ZERO IZ MOG UGLA...
« Reply #3 on: September 03, 2010, 10:04:05 PM »
  :)aplauz     Jubilej dostojan poštovanja, ja bih sa bicikla pao da sam ga 200 puta terao zaredom. Svaka čast, neka još bude koji jubilej... (thumb)
ex pseudonijum: licider

Offline Dakyle

  • Jr. Member
  • **
  • Posts: 170
Re: ZERO IZ MOG UGLA...
« Reply #4 on: September 04, 2010, 10:48:09 AM »
Sve cestitke (pijemo)

Offline mirce

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 3334
Re: ZERO IZ MOG UGLA...
« Reply #5 on: May 08, 2011, 12:29:17 AM »
Svaka priča ima kraj, pa i ova moja sa Zero-om... Leteli smo bez malo tri godine i mnogo toga pregrmeli zajedno...



Moj prvi veliki war bird...
213 letova, dodavanje detalja i vederinga, preleti u sumrak na Čeneju, reparacije trapova i krila, flajanja na Paliću, 13 Maju, Lučkom, Vršcu...

Ostaju divne uspomene na model koji sam mnogo voleo...

Od danas Zero nije više u Kombinatu...

Pozdrav

Mirče


Offline vpanin

  • Jr. Member
  • **
  • Posts: 243
Re: ZERO IZ MOG UGLA...
« Reply #6 on: May 08, 2011, 12:33:14 AM »
Nije valjda ono najgore...
Ovo mi je bio omiljeni model na forumu..

Offline miša2002

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 1210
Re: ZERO IZ MOG UGLA...
« Reply #7 on: May 08, 2011, 05:53:25 AM »
Da li je kombinat napušten sa ili bez passport-a?
Pretpostavljam da sledi replika od bar 101" !?
#FFCC00

Offline misha

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 2243
Re: ZERO IZ MOG UGLA...
« Reply #8 on: May 08, 2011, 04:20:32 PM »
Sreca moja sto sam se ipak opredelio da Thunderbolt ide u miraz, inace bih ostao bez aviona.

Offline mirce

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 3334
Re: ZERO IZ MOG UGLA...
« Reply #9 on: May 08, 2011, 10:20:50 PM »
Priča o Zerou ipak ima happy end...

Zero-a je kupio Golub.

Trgovina je bila na obostrano zadovoljstvo, on je dobio model za koji zna u kakvom je stanju, kako leti, a ja ću mu pomoći koliko god mogu oko njegovih "prvih koraka"...
I ja sam veoma zadovoljan sa napravljenim poslom, jer sam dobio realnu cenu za model, u paketu sam prodao i Mustanga, a imaću priliki da i dalje ponekad letim Zero-a...

Juče posle "rukovanja", ceo posao smo zalili sa turom piva i ovekovečili jednom slikom...



Pozdrav

Mirče