Author Topic: NSU WANKEL  (Read 973 times)

Offline Stanko BG

  • Full Member
  • ***
  • Posts: 440
  • Tko leti vrijedi, tko ne leti ne vrijedi (Grunf)
    • AMERICAN CARS RESTORATION
NSU WANKEL
« on: November 28, 2020, 09:50:52 PM »
Pre nekih pedeset godina pojavio se najmanji do tada viđeni Wankel motor na svetu. Nastao je pred kraj 1969. i početkom 1970. godine kada je firma Graupner zamolila inženjere firme OS Max da isprojektuju i dizajniraju motor od 0.30 Cuin, to jest 4.9ccm. Naravno, NSU je odobrio licencu, dao patente u ruke predstavnicima firme Graupner, koji su angažovali japanskog dizajnera i vlasnika OS Max korporacije Šigea Ogave (Shigeo Ogawa). Motor je imao nekoliko problema jer je bilo veoma teško stvoriti ovakvu spravu tehnologijom koja je u to vreme postojala:

1. Kada radi na posnijoj smeši, pregreje se i usled povećanog trenja samog sebe ukoči: stane usred rada;
2. Veliki je problem bio i izbor svećice koju u radu gasi gorivo pa je dogrevanje preporučljivo.

Evo kako je taj prvi model motora, izrađen pre više od 50 godina, izgledao:


Pre nekoliko godina, pojavila se novija varijanta motora, koja je svima dostupna, koja ima veću zapreminu (0.49 Cuin, 8ccm), ne ,,zaribava" kad se zagreje i ne gasi svećicu:


Bole i ja smo još kad smo bili deca došli u posed prve generacije Wankel motora. Nikada nismo imali auspuh pa se trudimo da negde u belome svetu pronađemo jedan primerak, kako bismo kompletirali motor. Nemamo ni originalnu kutiju, niti uputstvo te motor ne vredi mnogo kao antikvitet. Ali, jednom se živi i mi smo poželeli da sada, u zrelim godinama pokrenemo tu igračku. Naime, kada smo bili klinci, nismo uspeli da startujemo motor. Nešto je tu bilo mnogo komplikovano za nas dvojicu. Svašta smo probali, ali motor bi prestao da radi čim bismo skinuli bateriju sa svećice... U međuvremenu se pojavio internet pa smo mnogo toga naučili o Wankel motoru. Na primer, ako se dobro sećam, negde sam čitao da ovaj motor ima sinterovanu površinu aluminijumskog kućišta, kako bi trpeo velika opterećenja koja pravi rotacioni klip. U fabrici se sklapao tako što je specijalna presa pritiskala kućište da bi se vijci privili u tako pritisnutom stanju. Sve u svemu, motor je i pre 50 godina bio čudo tehnike, a i danas je prava tehnološka poslastica. Svi vlasnici pre nas imali su slične probleme sa motorom - nikako nisu uspevali da ga pokrenu. Na kraju je motor stotinu puta bio bezuspešno rastavljan i sastavljan, usled čega su mnogi vijci oblajznute glave. Trudimo se da pronađemo odgovarajuće vijke, da promenimo ležaje i motor pripremimo za rad. Dopao nam je šaka pre mnogo godina i ostali smo mu dužni... sada pokušavamo da ga osposobimo i pokrenemo. Videćemo kako će se ta storija završiti...

Poslednji put kada smo motor pokušali da pokrenemo imali smo oko 15-20 godina, ne sećam se. Dakle, to je bilo pre nekih 25-30 godina. Pošto akcija nije uspela, motor smo, jer smo bili deca, ostavili, sav umašćen ricinusom, da stoji u podrumu.  Sad ga je Bole odnekud iskopao. Otpočeli su radovi:




Eh, srećna modelarska vremena kada je nemački Graupner sarađivao sa firmom OS Max iz Japana. Nažalost, Graupner je bankrotirao 2012. godine i prešao u ruke južnokorejske firme SJ. Sve kvalitetne firme odneo je cunami masovne proizvodnje nekvalitetnih proizvoda. Tržište i nepotreban promet novca i robe, usled pomodarstva i želje za promenom, porazili su pouzdanost znanje i trajnost.

Prvo su skinuti nosač motora, plašt i karburator. Plašt služi samo da poveća površinu hlađenja i odvodi temperaturu sa jezgra motora.


Potom je usledilo kuvanje u ATF ulju, jer je motor bio toliko zapečen od ricinusovog ulja da ga je bilo gotovo nemoguće rasklopiti. Polako, korak po korak, otpočelo je rasklapanja. Prvo je Bole otvorio kućište motora:




Na slici iznad se vidi balanser - teg koji postoji ispred i iza motora, kako bi se uravnotežile oscilacije usled ekscentričnog vrtenja rotora/klipa. Malo po malo, čitav je motor bio rasklopljen i potopljen u nitro razređivač. Žuta boja je rastvoreno ricinusovo ulje - ovaj motor radi na nekih 22% ricinusa, jer se prilikom rada razvijaju visoki obrtaji i velike temperature:




Pred nama se pojavio problem koji nam se učinio nepremostivim. Ležaji u ovom motoru su bili u očajnom stanju. Morali smo da ih zamenimo. U prednjem kućištu stari Wankel prve generacije ima dva kotrljajna ležaja, dok novi ima samo jedan. Ta dva ležaja su nameštena tako da između njih postoji pregrada, koja je sastavni deo prednjeg poklopca motora. Ako bi čovek pokušao samo da izbije oba ležaja istovremeno, polomio bi kućište i motor bi bio upropašćen. Zato smo Bole i ja bili gotovo sigurni da se ležaji vade sa svake strane prema spolja, vučenjem... Kućište o kome pričam nalazi se na gornjoj slici u levom donjem uglu posude (levo od radilice). Vidi se prednji ležaj u kućištu, a zadnji je sa druge strane.

Da bismo izvadili ležaj, trebalo je nabaviti alat koji hvata ležaj za unutrašnji prsten i čupa ga napolje (majstori taj alat zovu CIMBAL), nešto poput ovoga:


Pogledam cenu Uniorovog kompleta, koji bi odgovarao, jer je prečnik unutrašnjeg prstena na Wankelu 7mm, i zgranem se. Alat košta 28000 dinara. Unesrećen činjenicom da nikada nećemo uspeti da popravimo motor, odem u svoju malu radionicu u podrumu, gde imam sav potreban alat. Pošto danas ne radim u garaži, a žurilo mi se da stvar rešim, ili makar probam da rešim, odlučio sam da priručnim alatima izvadim ležaje jer, kako gore rekoh, važno je znanje, a ne trošenje novca i resursa. Zaista mislim da je glupost kupiti alat za vađenje ležaja zbog jednog ,,bezveznog" motorića pa posle niad više ne koristiti alat... Ponesem mali prenosivi brener, ponesem burgiju 7mm i odem u podrum. Stegnem burgiju u stegu i otpočnem grejanje kućišta brenerčetom:


Zagrejem kućište poklopca motora, navučem ležaj na burgiju, navrljim ga tako da trenje drži telo burgije dobro za unutrašnji prsten, uhvatim kućište krpom i snažno, ali kontinuirano i bez cimanja, nategnem kućište. Odmah, iz prve ležaj plopne i izleti. Sreći nikad kraja! Počeo sam da vičem, sam u podrumu, počeo sam da pevam i zviždućem od radosti!


Prednji ležaj je bio uspešno izvađen, bez ikakvih oštećenja na motoru, koji danas, polovan i bez kutije vredi nekih $700, a nov u kutiji i do $1200. Međutim, baš me briga i ako bih razbio vrednu porculansku vazu, da se tako izrazim - bio bih nesrećan ne zato što sam polomio motor, već zbog toga što Bole i ja ne bismo uspeli da ga pokrenemo i ne bismo imali priliku da se radujemo jer smo jednu takvu, ,,skupu i glupu" spravu oživeli :) Ovaj je motor zaista deo istorije i jedna prelepa vizija budućnosti... mogu samo zamisliti uzbuđenje modelara kada su u katalozima, davne 1970. videli novi motor firme OS Max/Graupner/NSU.


Okuraži me ova akcija i spremim poligon za čupanje zadnjeg ležaja. Ovaj mi je izleteo još lakše. Sreći nikad kraja  :big smile Evo kako je ta akcija na kraju izgledala. Oba ležaja su napolju, a kućište nedirnuto. Prelepo!

« Last Edit: November 29, 2020, 12:26:44 AM by Stanko BG »

Offline Stanko BG

  • Full Member
  • ***
  • Posts: 440
  • Tko leti vrijedi, tko ne leti ne vrijedi (Grunf)
    • AMERICAN CARS RESTORATION
Re: NSU WANKEL
« Reply #1 on: November 30, 2020, 10:45:11 PM »
Za mog prijatelja Vladu i njegovu kompaniju ,,Astrid d. o. o." imam samo reči najveće hvale. Svaki put kad ga pozovem i upitam za neki ležaj, on odgovori: ,,Imam, dođi." Koliko je to genijalno!

Danas sam, pored dva posla i preko 1200 poruka putem viber aplikacije (zbog pokretanja online nastave), od modelarstva stigao samo da kupim ležaje. Osećam se pored mog Vlade kao da sam građanin neke civilizovane zemlje, iako znam vrlo dobro gde živim. Hvala ti Vlado, care.  (res) Dva Koyo ležaja, spremna za ugradnju u Wankel motor. Čekam Boleta pa da se jedno veče družimo i sklopimo mašinu...

« Last Edit: November 30, 2020, 10:48:36 PM by Stanko BG »

Offline Stanko BG

  • Full Member
  • ***
  • Posts: 440
  • Tko leti vrijedi, tko ne leti ne vrijedi (Grunf)
    • AMERICAN CARS RESTORATION
Re: NSU WANKEL
« Reply #2 on: December 03, 2020, 12:30:09 AM »
Sinoć smo Bole i ja zaglavili od 20:00 do 5:00 sati ujutro. Morali smo da napravimo veći deo novih vijaka na motoru jer su stari vijci od silnog privijanja i odvijanja stahovito bili namučeni. Pošto su vijci specifičnih dužina, svaki novi vijak , M2.5, M3, M2, trebalo je malko doterati, skratiti, ukrojiti prema potrebama...

Prvi korak bilo je umetanje ležaja u prednji poklopac motora. To smo uradili tako što smo zagrejali kućište i ležaji su upali uz minimalnu aplikaciju pritiska. Prvo smo montirali zadnji, a potom prednji ležaj.



Originalni Koyo ležaji, oznake 607, a dimenzija: 7x19x6mm

[/left]

Evo nekoliko koraka tokom procesa montaže:








Evo i jedne zanimljive fotografije na kojoj se vidi Boletova ruka dok umeće kariku u rotor (klip):


Svaka karika ima po dva opružna listića koji je pritiskaju na zid kućišta motora i na taj način ostvaruje zaptivanje.


Završno pritezanje vijaka:


Na kraju smo ugradili karburator i plašt, kao i tačno specifikovanu cvećicu za Wankel motore. Evo kako motor, najzad, izgleda - spreman za ugradnju na neki kodel:


Čekamo sada Bole i ja jedan pristojan dan da testiramo motor. Prema specifikacijama motra, potrebno je staviti propeler dimenzija 9x4. Još uvek se dvoumimo u vezi sa gorivom smešom. Možda ćemo motor startovati na FAI gorivo, možda na pola-pola, možda na kupovno gorivo. Videćemo...
« Last Edit: December 03, 2020, 12:39:23 AM by Stanko BG »

Offline misha

  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 2267
Re: NSU WANKEL
« Reply #3 on: December 03, 2020, 01:26:53 PM »
Gledao sam davno na nekim klipovima ovaj motor i mislim da su ga svi koristili sa pravljneim gorivom 20% ricinusa.
Jednostavno, tada i nije bilo sintetickog oriva.

Mislim da i Tasa ima taj motor u svojoj kolekciji.

Offline Stanko BG

  • Full Member
  • ***
  • Posts: 440
  • Tko leti vrijedi, tko ne leti ne vrijedi (Grunf)
    • AMERICAN CARS RESTORATION
Re: NSU WANKEL
« Reply #4 on: December 03, 2020, 10:08:27 PM »
Poptuno si u pravu, Misho. Posle svih iskustava sa sintetikom, nekako mi se smučila ta priča. Čitao sam da ljudi prave gorivo, čak sa 22% ricinusa jer ovaj motor ima vellika opterećenja i vrti skoro 22 000 o/min. Sve sam bliže odluci da ubuduće svoje modelarske glow motore letim na gorivo koje je zamešano isključivo samo sa ricinusovim uljem, a kupiću nitrometan pa ću sam da bućkam. Izgleda sintetika ne prija starijim glow motorima. To je ista priča kao mineralno i sintetičko ulje u velikim SUS motorima.
« Last Edit: December 03, 2020, 10:11:04 PM by Stanko BG »

Offline Sava

  • Sr. Member
  • ****
  • Posts: 923
  • Istina je kao voda.Uvek nađe put.
Re: NSU WANKEL
« Reply #5 on: December 05, 2020, 03:28:55 PM »
Veoma lepo i poučno pisanje, naročito iz pera jednog vrhunskog modelara i uz to profesora Srpskog jezika. Mnogi mlađi modelari nisu imali prilike da vide ovu vrstu motora, a šanse da ih vide su svakim danom sve manje. Svet modelara prelazi na elektro motore, a ovi na tečno gorivo polako odlaze u muzej. Vreme im je jer su postigli savršenstvo. Nostalgično ćemo se sećati zvuka, dima i masnoće ovih lepotana.
Bravo za Staneta i Boleta  :)aplauz
ex pseudonijum: licider