rcfly4um
RC MODELI JEDRILICA => ELEKTRO JEDRILICE => Topic started by: Goran on August 21, 2008, 07:52:58 AM
-
Sastavili smo jedrilicu Ventus od 2.6m. Motor RAY 3542/06 i RAY 40A (Jeti) kontroler crveni.
Na prvom startu jedrilica je lepo poletela ali je imala tendenciju da se neprekidno pobada prema zemlji sa otprilike pola gasa.
To sam držao pod kontrolom na horizontalcu. Na prvom zaokretu krila su cudno se promrdala. Nisam znao da li je u pitanju vazdušni stub ili je bilo nesto neispravno pa sam odmah sleteo.
U drugom pokusaju sam je podigao malo više. Ona je pocela da se cudno ponaša nekako se cudno nagnula, nisam imao mogucnosti da je ispravim pa je malo jace udarila u zemlju. Komande nisu uopšte reagovale. Srecom nista nije bilo. Samo jedan nagnje?en drzac krila.
E sada kada sam prišao uz model svi motori su se mrdali kao ludi, iako je stanica bila u dometu na oko 100m. U pitanju je R147F 35MHz od Futabe.
Srecom imam dugi prijemnik koji je spremljen za jedan akrobatski model pa cu njega da stavim.
Pitanja:
Prijemnik je bio prikljucen preko kablica na LiPo bateriju, na onom kontroleru je pisalo da za 3S bateriju maksimalni broj motora je 4 a ja sam prikljucio 5, stim što dva motora od kocnica i od vertikalca nisu ni jednom bili upotrebljeni a motor za tocak nije ni namesten.
1. Da li to ima neke veze i da li da stavim posebnu bateriju za prijemnik?
2. Može li kontroler motora ili servoi (HS 81 i neki eco15) da ometaju prijemnik ili da li je moguca neka u tome nekompatibilnost ?
3. Da li su za prve letove neophodne MIX komande ili sve može lepo da se završi sa osnovnim podešavanjem tj sa horizontalcem i eleronima?
4. Pošto se jedrilica neprekidno pobadala sa motorom a u planiranju nisam ni stigao da testiram (oba leta su trajala mozda 2 min). Pitanje:
Ako je težište na 46mm od napadne ivice krila kao u uputstvu a horizontalac tacno ravan tj pokretni deo je uzduz nepokretnog dela horizontalca a ona se pobada (doduše sa motorom) da li je pogrešno ipak težište ili smo loše postavili ugao motora, pošto je on postavljen otprilike, malo desno i malo dole (mada je pitanje sta znaci malo dole i u odnosu na šta), da li da se proba novi ugao motora i koji?
Hvala unapred za savete i pomoc.
Pozdrav Goran
-
Zdravo Gorane,
sada nemam puno vremena za odgovor ali ovo sto si opisao deluje kao vise problema istovremeno. Ono sto svakako treba uraditi je range check sa prijemnikom koji je u njoj i sa drugim koji imas. Obavezno stavi dodatnu bateriju ili UBEC.
Za ostale probleme bih ti ipak posavetovao da dodjes do BG, ako tu vec nema neko iskusniji, pa da na livadi vidimo tacno o cemu se radi. Lazo, Vihor522 i ja mislim da cemo moci da ti pomognemo.
Pozdrav
-
Gorane,
svakoga dana pre prvoga leta, moras da proveris domet stanice (uputstva si dobio uz radio). Antenu ostavis neizvucenu, i polako koracas od modela pomerajuci vertikalni ili horizontalni stabilizator i moras da imas punu kontrolu modela sa najmanje 30 koraka. Pri tome ne sme motor da ti proradi. To isto testiranje ponovi sa radom motora. Opseg ce se nesto smanjiti zbog smetnje koje stvara motor. Dobro proveri CG ( centar gravitacije) i sada mozes da isprobas jedrilicu kako ce da leti kada je bacis iz ruke. Drzi je visoko iznad glave, nos jedrilice upravi na tacku udaljenu 10-15 metara na zemlji pravo ispred sebi i baci je dovoljno snazno da predje minimalnu letnu brzinu. Dobro je ako imas pomocnika da ti u tome pomogne jer ako nesto nije u redu sa jedrilicom, moras dovoljno brzo da reagujes sto nisi u stanju ako si je sam bacio a drzis predajnik u drugoj ruci. Ako je sve normalno, ona bi trebala da planira i da preleti 20-40 metara ( ako imas srece i vise ). Ovo mozes da ponovis nekoliko puta i korigujes greske a kada si zadovoljan rezultatom, mozes da krenes na testiranje sa motorom. U pocetku budi nezan sa komandama i ne radi nista naglo.
Naravno sve ovo vazi ako ne mozes da nedjes nekog iskusnijeg modelara da ti pomogne u pocetku a ti si nestrpljiv da pocnes da letis. Zelim ti srecu u regliranju i letenju jedrilice.
Pozdrav Zivko.
-
Range check... hmm
Taj isti predajnik FX-18 koristimo i za Taxi model sa istim modelom prijemnika R147F i radi dok se model vidi.
E sad sa ovim drugim prijemnikom se desavalo da komande promrdaju jos dok smo montirali jedrilicu. Ja sam mislio da je to zbog gomile elektronike koja se nalazila u neposrednoj blizini. Ali izgleda nije. Prijemnik deluje fali?no. Stigao je iz Madjarske.
Probali smo da bacimo iz ruke. Doduse samo jednom. Onaj sto je bacio ocigledno nije bio bacac koplja. Jer ovakav model od 2 i kusur kila moras jako da "zavrljacis" inace ode na zemlju posle par metara :-)
Ima li jos neko savete?
Pozdrav Goran
-
Pozdrav i od mene,
Pa ako nisi vican bacanju a ti onda trci sa modelom. Elem, kod bacanja je jako vazno da bacis model i to da bude sa paralelnim krilima i trupom nesto malo na dole, tj. na nos. Ako uglovi nisu takvi onda mozes da ocekujes neke devijacije od normalnog jedrenje, a verovatno neces imati vremena ni reflexa da ih ispravis.
Trcanjem ces postici neku odredjenu brzinu modela i krila ce vec poceti da nose. Drugo, imas kad da kontrolises uglove modela pre nego sto ispustis model. U ternutku ispustanja ti mozes i da gurnes snaznije model s obzirom da je model vec legao, tj. namestio se. Mozes da probas da kratkotrajno otvoris ruku i vidis da li model lezi i da li vec vuce negde extremno.
Mozda je teze sa vecim modelom ali je bezbednije.
Ovo je uvek radilo kod mene, pa ako probas zelim ti svaku srecu... :)
Kole
-
Mozda cu da lupim...
Deluje da za ovakvu jedrilicu sa dugackim, uskim i tankim krilima i sa mnogo manjom povrsinom nego kod Cularisa da ce trebati da minimalna brzina prilicno predje 30 km/h.
Ustvari najbitnije mi je misljenje po ona 4 pitanja...
Pozdrav Goran
-
Gorane,
sto su krila uza i duza to jedrilica ima manji otpor i moze bolje i duze da planira, a to nema nikakvog uticaja na minimalnu brzinu. Minimalna brzina zavisi uglavnom od opterecenja krila po kvakratnom decimetru. Mrzi me da proracunavam to u MKSA sistemu ali ja ne pravim jedrilice cije je opterecenje vece od 7 oz. po skvernoj futu. Brzina uglavnom zavisi od profila krila.
Pozdrav Zivko.
-
Zivko naterao si me da uzmem knjigu iz jedrilicarstva u ruke. :-), a ona kaze ovako:
Specificno opterecenje se racuna G/S gde je "G" tezina jedrilice u kg a "S" povrsina krila u m2.
Minimalna brzina jedrilice odgovara najvecoj vrednosti koeficijenta uzgona Cz.
Po sledecoj formuli Vmin (pribizno) =4 * koren iz specificno optercenje/Czmax.
U svakom slucaju hvala na prici, ali jos uvek niko nije probao da da misljenje po ona pocetna 4 pitanja.
Pozdrav Goran
-
Gorane,
drago mi je sto si uzeo knjigu i proucio teoriju. To sigurno nece da ti skodi. Jedini problem je sto ti je nepoznato Cz, a nisam siguran da to mozes lako pronaci. Ovde u Kanadi za jedrilice koje ja letim ( od 2m-3.5m ) mere opterecenje u unci po kvadratnom futu. Za sobne modele cak mesaju sisteme pa opterecenje izrazavaju u gramima po kvadratnom inchu. Dok sam bio u bivdom Jugi, opterecenje smo merili u gramima po kvadratnom decimetru.
Sve to nije toliko bitno ako za uporedjenje usvojis jedan sistem i gledas osnose da znas sta mozes da ocekujes. Ja sam ti rekao sta ja smatram da je prihvatljivo za mene. Moje jedrilice su uvek bile najlakse na takmicenjima pa ako duva vetar, jos uvek mogu da ubacim olovo i da se takmicim bez hendikepa, ali zato kada je mirno vreme, niko ne moze da se meri samnom.
Pozdrav Zivko.
-
Da teorije sam se podsetio....
Pogledao sam uputstvo za Cularis. Ima 55dm2 sto iz 1680 gr treba da ima 30.5 gr/dm2
http://www.modelflight.com.au/rc_model_sailplanes_gliders/cmpro_ventus.htm (http://www.modelflight.com.au/rc_model_sailplanes_gliders/cmpro_ventus.htm)
Ventus 2HX Ima 29 dm2 sto iz mozda oko 2kg (provericu tezinu) daje oko 70 gr/dm2. Kao sto rekoh bice to brza jedrilica.
Ako do nedelje niko ne napise jos neke savete oko probnih letova, odoh na aerodrom pa "kom opanci kom obojci" :-)
Pozdrav Goran
-
Gorane,
jako je tesko dati pravi savet samo na osnovu onoga sto si napisao. Vec sam rekao da je u tvom slucaju najverovatnije kombinacija vise faktora koji zajedno daju odredjeni efekat, ali koliko koji utice pojedinacno to ti ne mogu reci. Inace i Cularis samo kada se baci iz ruke nije sampion u jedrenju.
Pozdrav
-
Gorane,
pokusacu da odgovorim na tvoja cetiri pitanja ali nakon odgovora, neces biti nista pametniji. Kao sto ti je Magic napomenuo ima suvise malo podataka da se da neki odredeni oblik.
Na prvo pitanje mogu da kazem da ti sigurno nece smetati ako imas posebnu bateriju za prijemnik, ali ce ti to komplikovati zivot, jer ces morati da proveravas koliko jos imas "elektrona" u njoj da sigurno letis. Sa tri celije u LiPo bateriji ne bi trebalo da imas problema pri letenju narocito ako svi servo-uredjaji ne rade u sto vreme. Moj prijatelj je imao 4 celije u LiPo bateriji, i cetiri servo uredjaja ( po jedan na svakom eileronu ) i "V" rep tako da su sva cetiri radila skoro stalno u isto vreme i za mesec dana letenja, skrhao je jedrilicu samo dva puta. Po mome misljenju to ti nije problem.
2) Servo-uredjaji, ESC i motor prave definitivno smetnje pogotovo ako su zice dugacke jer tada rade kao antene. Zato sam ti i rekao da ispitas domet prijemnika sa i bez rada motora da vidis uticaj motora na domet i nivo smetnji.
3) MIX komande nisu neophodne ni za prvi ni za hiljaditi let ako to dizajn ne zahteva ( V rep ). MIX komande ti samo olaksavaju da letis bolje ako ti je slabije iskustvo. Ja nikada nisam mesao nista jer zelim sam sve da kontrolisem sto je teze, ali znam sta radim i sta treba da radim. Za jedrilicu, ako je sve natrimovano kako treba, treba da leti sama sem kada je daleko pa treba da je vratis. Koliko puta sam lezao u lezaljci a predajnik mi je bio na stomaku, i samo bih je okrenuo da je ne izgubim iz vida. Svaka tvoja komanda joj skracuje let.
4) Sto se tice tezista za mene 46 mm od napadne ivice nista ne znaci. Moram da znam oblik krila i njegovu sirinu. Za prvi let je najbolje ako teziste postavis na 25% procenata od MAC-a. Nece planirati bas najbolje ali je sigurno neces ostetiti. Kada si zadovoljan sa reglazom, pocni da pomeras CG prema repu ali ti ne bi preporucio da prekoracis 33% procenata od napadne ivice. Svaki modelar ima za odredjeni model najpozeljiniju tacku CG koju sa povecanjem brzine vetra pomera unapred.
Ako ti moj odgovor nije mnogo pomogao to je zato sto nemam dovoljno podataka. Zato moras da nadjes nekog iskusnog modelara koji ce da pronadje gde je problem na tvom modelu.
Pozdrav Zivko.
-
Sada mi je lakse.
1. Dakle tako. Taj glupi kontroler je ocigledno previse lak sa premalo delova da bi gusio smetnje koje proizvodi a onda one putuju napojnim kablom i ometaju prijemnik. Problem tih 10 KHz pekidanja je taj sto posto se prekida cetvrtkama, one proizvode jake harmonike. Da bi se to umanjilo treba staviti odgovarajucu prigusnicu i kondenzator. Sada kada malo bolje razmislim to je sve lako merljivo pomocu osciloskopa, posto je jedno sigurno. Smetnja putuje zicom.
Cim budem stigao provericu.
2. Mix - to sam i mislio...
3. Na 8 stranica bednog uputstva koje ide uz jedrilicu, od kojih ukupan broj reci ne prelazi 40 tesko se sta moze ivuci. Jedino sto pise je da CG treba da bude izmedju 44 i 48 mm.
4. U nedelju idemo ponovo na aerodrom, pa ce novi izvestaj uslediti...
Hvala Magic, Ziv, Kole...
Pozdrav Goran
-
Nazdravlje i tebi i modelu ;)
-
Gorane sta bi? Ne javljas se, pa rekoh da pitam kako je proslo. Nadam se da je sve OK.
Pozdrav
-
Danas je bio taj dan "D" za jedrilicu "Ventus 2 HX"
Drugo vatreno krstenje.
Nesto malo o Setup-u koji je koriscen:
Dakle jedrilica Ventus 2HX raspona 2.6m
Predajnik Robbe-Futaba FX18
Prijemnik R137F (7 kanala)
Prijemna baterija Sanyo cadnica 1700 mAh
Baterija za motor LiPo RAY 3300 mAh 3S
Motor Ray 3542/06 Max snage 540W
Elisa Multiplex Cularis Folding 12 x 6
Kontroler Ray (Jeti) 40A
Tezina na poletanju 1970 gr.
Radovi koji su uradjeni na Jedrilici:
Sastavljena skoro po planu :-)
1. Prva sminkerska stvar (lepo izgleda da se kolege cude na livadi, a da li to i necemu sluzi?)
Po planu postoji izvlaceci tocak. Mehanizam ne deluje dovoljno jako, mada ako bi se jedrilica nezno spustila na njega, verujem da bi tocak i mehanizam izdrzali :-). Tako da to u startu nije namesteno, i zamenjeno je fiksnim tockom koji oko polovine viri van jedrilice.
2.Druga sminkerska stvar (lepo izgleda da se kolege cude na livadi, a da li to i radi?)
Kocnice: Ventus ima po planu vazdusne kocnice. Bas lepe, pa crvene. :-)
Taj mehanizam ima svojih za pocetak projektantskih problema (a mozda i promasaja)
Predvidjeno je da iz krila "iskacu" kocnice, ali......
Poluga koja ih vuce je proteta kroz rupicu fi 1.5mm uz sam kraj plastike, ako malo povuces jace, ta plastika puca. I to se nama upravo desilo na jednoj strani. To je izleceno busenjem nove rupe. Luft prilikom povlacenja poluge je oko 9mm.
Predvidjeno je da obe kocnice povlaci jedan servo motor.
E sad u tom mehanizmu definitivno postoji problem. Prvo nije hteo da ide u jedan krajnji polozaj, i to nikako nije moglo da se vidi zasto. Jednostavno nece u krajnji polozaj, a onda jednog trenutka "prezubi" i ode.
Tamte - ovamte dok nismo potpuno izvadili taj mehanizam koji je usput lose bio zalepljen, nikada ne bi smo utvrdili da je problem u jednom srafcetu koje svojom glavom zadire u avio sper sa zadnje strane.
Medjutim i posle popravke kocnice veoma tesko i nesigurno izlaze. Servo motor od 1.5kg to jednostavno ne moze da povuce. Ili jos gore jedanput hoce, drugi put nece, ili cak jedna kocnica se ivuce vise od druge.
Zato smo za ovaj let odlucili da otkacimo motor i da kocnice zalepimo seloteip trakom. Sto je sigurno sigurno.
Sutra cemo probati da kocnicama damo zadnju sansu da profunkcionisu, u suprotnom, izletece napolje sa sve servo motorom.
Kao sto rekoh "Lepo na oko ali...."
A sada one prave stvari.
Po savetu kolega napravili smo par startova uz zalet i bacanje iz ruke.
Ako dobro potrcis i izbacis je napred u stilu bacaca koplja, jedrilica uspeva da predje oko 20-tak metra.
E sad ono sto je barem za mene neobicno je to da dok sam je ravnao za sletanje ona je relativno naglo se nagnula u desno i otprilike prvo desnim krilom zakacila zemlju.
To mi je bilo malo cudno.
U sledecem izbacaju slicna situacija ali ovaj puta jedrilica se nagnula u levo i opet prvo krilom dodirnula zemlju.
Zakljucak koji smo mi izveli je da je jedrilica "pala" u kovit, tj da je na sletanju brzina bila manja od minimalne. To je mozda bilo pri brzini od 30 km/h.
U trecem pokusaju "palim" motor i jedrilica veoma stabilno se vinula u nebesa. Ovo shvatite bukvalno.
Za svega par sekundi je bila na 100 i vise metra, Kako penje! Pa to treba videti.
Ono sto sam primetio je da mi je aerodrom od oko 2000m jos malo pa mali.
Kako to juri kroz vazduh! "Ludo burazeru" :-)
Svi su stekli utisak na tom prvom kratkom letu da ce jedrilica bez problema leteti brzinama izmedju 100 i 200 km/h
Dok se okrenes i obrnes jedrilica "prepisa" aerodrom :-)
E sada da li je to pametno i kako ce se sa time jedriti, to sada neznam, jer nisam smeo da spustam brzinu ispod mozda 70 km/h za svaki slucaj. Barem za ovaj prvi let.
Pao je mrak tako da ce prica i novi let uslediti verovatno prekosutra (zbog obaveza) za kada zakazujem novi susret na ovom forumu.
A do tada se nadam da ce neko prokomentarisati ovo pisanije a mozda i nesto pametno predloziti.
Imam i slike a merio sam i potrosnju motora (snimljen video), ali necu da sve ispucam u ovoj poruci :-)
Pozdrav Goran
-
Novi raport
Juce i danas smo isprobavali jedrilicu.
Od radova koji su sada uradjeni izdvajam sledece:
Provereno teziste na 46mm od napadne ivice krila. (ovo je bitno zbog kasnije price)
Kocnice su delimicno sredjene. Posle "pretnji" da ce biti izvadjene i demontirane, one su ipak popustile. Mehanizam radi, mada i dalje nisam zadovoljan kao je to izvedeno.
Na zadnjim letovima jos nijednom nisu upotrebljene.
Motor posto se odlepio od jedrilice, ponovo je zalepljen i podignut je tako da sada osa motora otprilike prati tetivu horizontalca.
http://www.youtube.com/watch?v=vriUNXSn-LY (http://www.youtube.com/watch?v=vriUNXSn-LY)
Ono sto se ne vidi na video snimku:
Kada je jedrilica otprilike natrimovana za horizontalni let horizontalac "stoji" u poziciji blago penjanje (malo na gore).
Kada das "gas" jedrilica se naglo propinje.
Kasnije je velika LiPo 3300 3S baterija zamenjena sa 1300mAh 3S koja je vise nego duplo laksa (obe su bile u nosu).
Kada je to izvedeno deluje da se jedrilica mnogo bolje ponasala sa ukljuceniom motorom, mada onda nije radio pod punim opterecenjem jer je baterija preslaba za 48A struje.
Tada se teziste pomerilo na 68mm od napadne ivice i to je na pola krila tacno (krilo je usko)
Da li to tako treba ili ne zeleo bih da cujem savete ili predloge sta sledece probati.
U par startova smo probali "bacanje iz ruke". Kako smo prosli vidi se na snimku. Prakticno, koliko je decko uspeo da je baci, toliko je i planirala, skoro bez ikakve upravljivosti.
Predlozi - sugestije....
Pozdrav Goran
-
Ono sto se moze primetiti:
Od 24 do 30 sekunde jedrilica pri punom gasu zbog propinjanja pravi prinudni luping.
U pojedinim trenucima deluje kao da pada u kovit i naginje se u stranu.
U drugom neuspesnom bacanju (gde je planirala par metara) naginje se u stranu a o upravljivosti nema ni govora.
Sta kazu iskusni modelari?
Da li da se pomeri baterija pozadi i time pomeri teziste i koliko je to opasno, da teziste bude na pola sirine krila a mozda i jos vise pozadi?
Time bi se mozda izravnao horizontalac da udje u osu sa nepokretnim delom.
Pozdrav Goran
-
Pomeranjem centra tezista unazad doslo je do smanjenja horizontalne stabilnosti jer se teziste priblizilo centru potiska i doslo je do nesto malo smanjenje razlike uglova krila i repa - sto je postignuto trimovanjem. Znaci sa vadjenjem baterije dobijamo nesto brzi i nestabilniji model. Naravno da sa stavljanjem lakse baterije model je poceo da propinje i da pumpa pa je trimovanjem morala da se smanji razlika uglova. To ne mora da znaci da ce to da pokvari finesu modela jer ako je profil krila noseci - kriv odozdo ovo moze i da mu odgovara jer ovi profila su bolji za nesto manju razliku uglova krila i repa a ako je ravan ili polusimetrican to mu nece prijati i trebalo bi vratiti tezu bateriju. Ipak teziste na 50% je krajnja granica preko koje nebi trebalo ici jer ondacemo imat dosta problema da stabilizujemo model.
-
Ustvari reko sam da se jedrilica propinje kada je teziste na 1/3 krila i da je u tom polozaju (sa vecom baterijom u nosu) jedrilica "isla" u planiranje tek sa podignutim horizontalcom. Ako bi se horizontalac poravnao, ona bi se strmoglavila prema zemlji.
Dakle sa podignutim horizontalcom ona kako tako planira a kada se da "gas" ona se propinje, mozda bas zbog povecanja brzine i podignutog horizontalca.
Ali sta sad? Ako podesim teziste tako da jedrilica sa poravnatim horizontalcom planira, onda ce ono biti najverovatnije iza polovine krila...
-
Ajde da pokusam da pomognem. Nastojacu da maksimalno pojednostavljeno objasnim kakvi vas gremlini muce.
Kao prvo, posto neznam kakvim znanjima iz aerodinamike raspolazes (ti, ili neko drugi koji ce ovo "nacertanije" blagoizvoleti da procita), da ukratko "definisem" neke pojmove sa kojima cemo da baratamo:
- Srednja dubina krila (Sdk) - povrsina krila (Sk) podeljena sa rasponom krila (pri cemu se u povrsinu i raspon racuna i deo trupa koji se nalazi izmedju krila).
- Srednja dubina horizontalnog stabilizatora (Sdh)- povrsina horizontalnog (Sh) stabilizatora podeljena sa rasponom horizontalnog stabilizatora, sa istom napomenom kao i za krila.
- Poluga repa (L) - rastojanje izmedju prve cetvrtine Sdk i prve cetvrtine Sdh.
- Aerodinamicki centar (AC) - tacka u kojoj se sazimaju sve aerodinamicke sile (uzgon i otpor), odnosno, u kojoj je ishodiste rezultante aerodinamickih vektora. Ova tacka se tokom leta pomera, a velicina tog pomeranja zavisi od vise faktora od kojih su najbitniji: uslovi leta (napadni ugao letilice, brzina...), geometrija letilice (povrsina i vitkost krila i horizontalnog stabilizatora i njihov medjusobni polozaj i rastojanje), profili krila i stabilizatora... To pomeranje je u granicama od 5-10% Sdk. "Fazon" je u tome da se krilo i horizontalni stabilizator postave u takvom medjusobnom odnosu rastojanja i uglova i izaberu im se takvi profili, tako da se AC pomera prema nazad pri povecavanju napadnog ugla letilice, odnosno prema napred pri smanjivanju napadnih uglova. Na taj nacin se dobija autostabilna letilica.
- Centar gravitacije (CG) - ravnotezna tacka mase letilice, ili kako se uobicajeno kaze - teziste.
Pa onda kaze ovako:
- Teziste modela treba da se postavi tamo gde je predvidjeno po planu. Ako ne postoji plan, polozaj CG moze da se izracuna, za sta su potrebni podaci o geometriji jedrilice (povrsina i raspon krila, povrsina i raspon horizontalnog stabilizatora, velicina L... Tim proracunom se izracunava polozaj AC, a onda se, u zavisnosti od toga sta se hoce sa tim modelom, teziste postavlja na 5-10% Sdk ispred AC. Mozes da mi posaljes podatke o geometriji jedrilice (tlocrt), pa cu ti izracunati polozaj tezista.
- Teziste se, uglavnom, moze postaviti u okviru nekih 5-10% srednje dubine krila, pocevsi od oko 5% ispred AC pa prema napred. Bez kompjuterizovanih sistema, kao na primer "Fly by wire" i sl., CG se NI PO KOJU CENU ne sme postaviti u, ili jos gore iza AC, jer letilica postaje neupravljiva.
- Po snimku bih zakljucio (jedan-naprema-od-oka), da je srednja dubina krila znatno ispod 200mm, a navodis da ste teziste od 46mm povukli na 68mm, sto je 22mm. Po tome bih zakljucio da je teziste bilo znatno ispred proracunskog tezista. Po tome, nije ni cudo sto ste imali do sada grdnih problema. Letenje bilo koje letilice, bez tezista u normalnim okvirima, jeste prilicno psihodelicno iskustvo.
- Kada je teziste dovedeno u normalne gabarite, sledi podesavanje postavnog ugla horizontalnog stabilizatora. Uz znatna pojednostavljenja price, ugao nultog uzgona krila treba da zaklapa ugao od oko 2-3 stepena sa linijom nultog uzgona horizontalnog stabilizatora (to je takozvani "uzduzni diedar"). Linija nultog uzgona krila zaklapa sa uzduznom osom trupa ugao koji je fiksan, i uglavnom iznosi 2-3 stepena, a posto kod RC jedrilica horizontalni stabilizator ima simetrican profil (ugao nultog uzgona se poklapa sa tetivom profila), onda bi trebalo da postavni ugao horizontalnog stabilizatora bude 0 stepeni u odnosu na uzduznu osu trupa.
- Jedrilicu u letu treba trimerima pazljivo izreglirati tako da, pri pustenim komandama, planira ravno sa sto je moguce manjom brzinom propadanja. To se NIKAKO ne moze uraditi bacanjem iz ruke (osim ako imamo na raspolaganju neku lepu padinu). Najlaksi nacin da se polomi RC jedrilica (narocito vece makete i polumakete) jeste da se bez pogona baca iz ruke.
- Osovina elise treba da je pod uglom 1-2 stepena udesno i 1-2 stepena nadole u odnosu na uzduznu osu trupa. Udesno, jer vazdusni mlaz iza elise, nastavljajuci spiralno kretanje oko trupa, sa leve strane napada vertikalni stabilizator, terajuci letilicu da zaorece u levo. Da ne bi stavljali vertikalac pod uglom u levo, jer bi onda letilica skretala u desno kada motor ne radi, vucu elise zakrenemo u desno. Nadole, jer zbog vuce elise letilica ima tendenciju da podize nos, i to sto jaci gas - to vise nos ide gore. Da ne bi stalno parirali sa horizontalnim stabilizatorom, vucu elise zakrenemo na dole. Ako su ovi uglovi pravilno podeseni, letilica se pri vuci elise krece po pravoj liniji bez obzira koliki je gas. Drugacije receno, ako se pri vuci propinje - ugao vuce jos prema dole. Ili, ako pri vuci skrece levo - ugao vuce jos u desno. I obrnuto.
Zavrsne napomene:
- Da bih bio sto koncizniji, neke stvari sam drasticno pojednostavio, vodeci racuna da se zadrzi sustina. Molim da mi ne zamere oni kojima ova tematika nije bas strana, ako sam malo preterao u pojednostavljivanju, ali mi traktat o aerodinamici stvarno nije bio namera. Mnogo toga bi se moglo lakse, krace i plasticnije da objasni uz par skica uzivo.
- Iako se gore izneto odnosi uglavnom na sve letilice sa krilima, ipak je pretezno usmereno na jedrilice. Postoje neke specificniosti kod drugacijih letilica (akrobate, 3D, leteca krila, delta krila...), ali o tome drugi put, ako se ukaze potreba.
Nadam se da sam bio od pomoci
Pozdrav
-
Hvala Lazo na komentaru.
Ucio sam aerodinamiku (i zaboravio delimicno) barem dva puta. Jednom na kursu iz jedrilicarstva a drugi puta na kursu za motorno letenje.
Na jedrilicama imam skroman nalet od oko 20 sati (Blanik L13) a na avionima preko 120 sati. Prvi motorni avion koji sam leteo je bio Aero 3 ako ga se jos neko seca. Doduse sve je to bilo pre skoro 30 godina.
A sada da se vratimo na problematiku.
Da li sam dobro shvatio?
Srednja dubina krila (Sdk). To se nekada zvalo "Srednja tetiva krila" i oznacavala se sa "lm" (prema knjizi "Vazduhoplovno jedrilicarstvo I".
Evo i parametara krila:
Razmah krila b=2.56m
Srednja tetiva krila lm=0.0965m
Povrsina krila S=0.247m2
Vitkost krila (odnos izmedju razmaha i srednje tetive) = 26.5
Debljina krila u korenu 20mm
Debljina na kraju krila 8.5 mm
Sirina krila u korenu 140mm
Sirina krila na kraju 53mm
Teziste (CG) prema planu Kineza treba da bude na 42 do 48mm od napadne ivice.
Horizontalni stabilizator:
Priblizno pravougaon.
Razmah horizontalnog stabilizatora b=0.4m
Srednja tetiva lm=0.12m
Povrsina S= 0.048 m2
Poluga repa priblizno L=0.69m
To sam zasada izmerio. Neznam da li fali neki podatak.
Inace postavni ugao stabilizatora je fiksiran mehanikom jedrilice i nije menjan (horizontalac je samo prisrafljen za predvidjeno mesto).
Sto se tice bacanja iz ruke. Tu si potpuno u pravu. Jedrilicu od 2 kg, ne mozes dovoljno jako da bacis da bi ona planirala. Komande su potpuno neefikasne (nema brzine)
Da li se iz ovoga moze izvuci neki podatak ili jos nesto preracunati?
Pozdrav Goran
-
Nasao sam neku zgodnu slicicu, uz pomoc koje cemo se lakse razumeti. Evo koje su mi dimenzije potrebne: A, B i S(ako je krilo slozene forme), B2, S2, Y, Y2, AA, BB, SS, YY i D. Drugim recima, sve dimenzije koje su na ovoj slicici u crvenoj ili roze boji.
Pri prethodnom pisanju namerno se nisam striktno drzao konvencija o oznakama velicina u aerodinamici, opet zbog pojednostavljivanja objasnjenja. Tako se i na ovoj slicici moze videti da je sa AC obelezen aerodinamicki centar krila a aerodinamicki centar letilice sa NP. Ali sam onda morao pisati da i krilo i stabilizatori i trup imaju svoje aerodinamicke centre, pa onda da rezultanta vektora u tim aerodinamickim centrima...
Nije vazno. Vazno je da se razumemo.
Pozdrav
-
Nadam se da sam uspeo da "iskotiram" sve neophodne dimenzije.
Na donjem delu slike sam karikirao tacke prelamanja krila.
Nisam stavljao strelice na kotnim linijama zbog zurbe pa ako nekome nedostaju je ih prilazem.
<<<<<<<>>>>>>>
Pozdrav Goran
-
Malo me buni dimenzija D. Dali je 580mm samo do izlazne ivice krila (kako je na tvojoj skici) pa je ond D=720mm, Ili je D=580mm? Zato sam uradio dva proracuna za svaki slucaj:
za D=720mm
NP=114,66mm
CG=97.1mm - 108,81mm
za D=580
NP=101,48mm
CG=83,92mm - 95,63mm
Sve dimenzije se odnose na rastojanje od napadne ivice u korenu krila.
Pozdrav
-
Da dimenzija D = 720mm
Da li sam dobro razumeo?
Teziste je na oko 100mm, tj po racunu ono je skoro na kraju krila (40mm od izlazne ivice).
Goran
-
Da da. Proracun je tacan i radjen je prema dimenzijama kako sam ih ja kasno sinoc protumacio. Danas sam malo bolje pogledao skicu, i video sam da sam ispustio iz vida neke brojke. zato sam ponovo uradio proracun, i ovo su novi podaci. Krilo ima malu strelu u nazad, pa se i teziste pomera u nazad za vrednost strele.
za D=720mm
NP=104,68mm
CG=87.07mm - 98,81mm
Pozdrav
-
Da citiram jednog clana ove liste "Ne mogu da bilivim", ali prihvatam savet iskusnijeg.
Posle onog video snimka nismo ni leteli jedrilicu dok se ne razresi slucaj "Kinesko odokativno teziste"
U samoj jedrilici ima mesta da se gurne baterija jos unutra, pa cemo da probamo...
Hvala Lazo.
Uskoro slede nove slike i/ili video snimci sa novim detaljima.
Pozdrav Goran
-
Mene si citirao. To sto si jedrilicu morao do sada da letis sa navucenom palicom, odnosno sa podignutim horizontalnim kormilom, upravo ukazuje na to da je teziste bilo postavljeno previse napred, ili kako se kaze - model je bio previse "nosat". Dali je moguce da sa modelom nisi dobio nikakvo uputstvo u kome je naznacen polozaj tezista?
Prvo dobro istrimuj jedrilicu da sa pustenim komandama leti ravno sa sto manjom brzinom propadanja. To mozes da uradis tako, sto u letu postepeno "navlacis" trimer horizontalnog kormila dok jedrilica pocne blago da "pumpa", a onda vratis trimer par "klikova" napred dok se jedrilica lepo stabilizuje. To nije brzina najvece finese pri kojoj jedrilica ima najveci prelet, vec brzina najmanjeg propadanja, odnosno brzina pri kojoj ce jedrilica najduze da silazi sa date visine.
Tek nakon ove reglaze, predji na regliranje vuce. Ako pri vuci jedrilica propinje, obori vektor vuce prema dole (koristi neke podloske). Ako pri vuci skrece levo, povecaj vucu u desno. Idealno bi bilo da jedrilica ne menja putanju pri dodavanju gasa. Ako je dobro isprojektovana i uradjena, nosac motora bi trebalo da je postavljen za najbolju vucu.
Kako god bilo, uvek prvo radi reglazu u bezmotornom letu, pa tek onda u motornom. Ta dva rezima moraju odvojeno da se regliraju. Odstupanja u bezmotornom letu regliras trimerima kormila i elerona, a odstupanja u motornom letu ISKLJUCIVO vektorom vuce, inace ces da si napravis zbrku.
Pozdrav
-
Jeste stiglo je uputstvo na 3.5 stranice u slikama i 26.5 reci teksta.
A na zadnjoj strani pise CG 42 do 48mm i data je slika kako su oni to merili (od napadne ivice)
Ono sto za cak i takvo uputstvo je sumnjivo je sledece.
Na svim slikama spajanja i gotove jedrilice nigde se ne pominje motor (mi (ja i cale)) smo rucno odsekli nos da bi ga ugradili.
E sada cak i u onom bednom uputsvu nigde nije pisalo da je potrebno staviti pola kila olova u nos za dobro planiranje. Sto ispada da smo mi uradili dodavanjem motora i baterije.
Znaci da to verevatno nije ni trebalo ili mozda ne toliko.
Oko reglaze je sve jasno, izlazimo na aerodrom mozda vec danas a raport sledi...
Pozdrav Goran
P.S. Pisem sa caletovog racunara.
-
Nazalost, iskustva sa kineskim modelima mogu biti bolna. Oni to negde iskopiraju i stancuju do iznemoglosti. Uglavnom su svi imali porodjajne muke. Ja zato preferiram modele koji su poznati i/ili brendirani i preko nego sto ih kupim preorem internet u potrazi za podacima. Jedino ako covek zeli da ima model odmah posto se pojavi (npr kao ja sa Cularisom :-\) moze imati neke probleme ali uglavnom zbog prevelike reklame koju je napravio proizvodjac.
Hm, ovaj samo da podsetim da se Cularis jos prodaje ;), jer to cudo sa takvim opterecenjem ce jako tesko moci da jedri termicki, a malo je preveliko za acro jedrilicu.
Pozdrav
-
Mozda si u pravu ali do jedrenja smo jos daleko.
Kada razresimo slucajeve redom:
1. Teziste.
2. Ugao motora za puni gas.
3. Minimalna sigurna brzina za letenje...
Danas nismo uspeli da kompletiramo sve izmene. Ali jednu sa posebnim zadovoljstvom smo zapoceli.
Izvadjene su vazdusne kocnice. Malo sam lutao po netu. Pominju se gigantski motori koji treba da ih izvuku, a i takodje pominje se njihova nesigurnost.
Kako sam ja bi ubedjen jos od prvog dana da je to lose uradjeno, kocnice su vec letnule napolje.
Naravno bio je i drugi razlog.
Upravo njihov mehanizam fizicki sprecava guranje baterija dublje u trup radi pomeranja tezista.
A sto se tice tezista, pronadjoh na sledecem linku celo uputstvo u par slicica kao se sastavlja jedrilica.
Na zadnjoj slici se vidi i CG pozicija....
http://www.rcgroups.com/forums/showthread.php?t=875336&page=7 (http://www.rcgroups.com/forums/showthread.php?t=875336&page=7)
Pozdrav Goran
-
Evo zavrsnih stvari za ovu jedrilicu:
Teziste je pomereno na oko 60mm (mozda je moglo i jos)
Izvadjene su kocnice i njihov motor (jerdrilica je olakasana za 90 gr)
Baterija je gurnuta u trup (iznad krila)
Baterija za prijemnik je pomerena skroz napred (zbog tezista)
Bili smo na aerodromu. evo kako su izgledali poletanje i sletanje:
http://www.youtube.com/watch?v=XxSY-XrtwMA (http://www.youtube.com/watch?v=XxSY-XrtwMA)
Zakljucak:
1. Jedrilica sa ovakvim motorom moze strahovito brzo da penje.
2. Jedrilica ne moze da leti sporo.
3. Od akrobacija sam isprobao luping i prinudni valjak.
4. Omiljena "akrobacija" joj je kovit.
5. Ovo definitivno nije jedrilica po mom ukusu.
6. Stavljam je na prodaju sklopljenu ili u delovima.
7. Pogledaj oglas "Kupujem prodajem" ventus 2hx
http://rcfly4um.org/index.php?topic=719.0 (http://rcfly4um.org/index.php?topic=719.0)
Pozdrav Goran
-
zao mi je sto vam se to desilo ali ja ne mogu da vredjam taj model jer se on meni jako lepo pokazao ,naravno ja ga nisam leteo na elektro motor jer za tu jedrilicu nije to predvidjeno ,kod mene je lepo pisalo na uputu da ovaj model strogo leteti na padini i da pr velikoj brzini kretanja je jako stabilna i osetljiva jedrilica ,zapravo ima dva ista modela samo sto je jedan diskus a drugi ventus i u istoj su klasi 2600mm, letenje na gocu je jako lepo i opusteno pre jedno par nedelja jednog vikenda sam poneo oba modela i mogu lepo da se pohvalim ,sa Diskusom sam leteo 3H 25min i koja sekunda a sa ventusom 3h,poenta je samo letenje na padini konstantan vetar i dobar trim jedrilice ona je kao zmaj ,
kolege drugi put na padinu pa da se malo lepse naletite,greota je to sto je prodajete ali mislim da nad jastrepcom ima neka lepa i jako dobra padina sto bi vam to moglo omoguciti prve prelepe letove sa tom jedrilicom ,naravno ako je niste prodali
a sa druge strane da predpostavim da ste oborili tezinu jedrilice i naravno ona nije mogla da leti kako treba
NAPOMINJEM imaju dobar planerski brzi provil od prilike 1:70 pri przini od 45km/h i mislim da su jako jako dobre jedrilice ,ako se seca Krle pre jedno dobrih par meseci a seca se dobro ,zna kada sam sishao sa probe diskusa sa Pejovackog brda i zna koliko sam ostao prvi let ,tako da vas jako puno puno kritikujem i mislim da ste preterali sa tim motorom i postavkom baterija,drugo nema sta da kazem
POZDRAV DEJAN Ts (kriticar vase nediscipline u letenju)
-
Tu si Dejane potpuno upravu.
Ovaj model je jedino dobar za padinsko letenje.
Veoma je brz, sa tendencijom da padne u kovit u svakom trenutku čim mu se "skine" brzina, a pogotovu na poletanju (ako nije dat dovoljan gas) i na sletanju (ako pokušaš da ga "navlačiš" sa malo veće visine).
čak i na većini video snimaka na Youtube oni su ga "bacali" sa padina po jakom vetru. Tu se on verovatno dobro pokazao.
Naravno veoma je dobro upravljiv kada leti brzo. Ima male površine elerona i repa.
Kao što rekoh, to nije ono što sam očekivao.
Što bi reko Magic, kome se sviđa, model je i dalje na prodaju.
Pozdrav Goran
-
Gorane,
model lako ulazi u kovit i jako je osetljiv na malim brzinama zato sto je specificno opterecenje po dm2 za taj profil preveliko. A to se desilo zato sto model nije predvidjen za stavljanje elektro motora i baterija. Inace modeli koji su dobri za padinu moraju da budu brzi, prodorni, jer bi inace moglo da se desi da idu u rikverc a ne napred usled jakog vetra. Ja sam sa Cularisom dosta experimentisao sa flapsovima, i neverovatno je :o koliku razliku cini 2mm gore ili dole.
Jos jedan mali savet: pri odabiru jedrilice treba naci model koji je predvidjen da leti i sa i bez motora (npr Cularis). To znaci da profil i oblik krila imaju upotrebljiv sirok dijapazon opterecenja po dm2, i tako covek moze da dodavanjem olova ili baterija model prilagodi situaciji ili trenutnom afinitetu. To opet ne cini odredjeni model i akrobatom, jer kada se model vadi iz poniranja pri brzini od 150-200km/h krilo i trup trebaju da izdrze sva ta opterecenja.
Koliko god avioni bili nauka, jedrilice su daleko veca!
Pozdrav
-
U pravu si.
Za Ventus bi bilo najbolje da se naprave nova krila.
Na RC Groups mi je jedan dobar čovek savetovao sledeće. Kaže od elerona pa do korena krila odseći krilo u liniji sa eleronima.
I namestiti flapsove na poseban servo motor.
Napisao je i "ne pitajme otkud znam" da to treba uraditi. Očigledno je čovek iskusio iste stvari.
Goran
-
Cao drustvo, evo i ja da se umesam...
Posto sam godinama leteo jedrilice, sto termicke sto elektro, a imao sam i Nimbusa, malo mog iskustva... Nema teoretisanja samo iz prakse.
Kako rekoh imao sam Nimbusa od 5,2 metra (dvaput sam mu se radovao, jednom kad sam ga kupio a, jos vise kad sam ga prodao...), on ima kao i Ventus veoma uzana krila i trazi veeeeeeliku brzinu da bi leteo kako treba. To naravno iz razloga sto je krilo veoma vitko (uzano kod trupa i jos uze na kraju). Ovakvi modeli su skala pravih, high performance, jedrilica i zato su im krila tog oblika a, samim tim takve i letne karakteristike. Pa, vitkost od 26,5 sve govori...
Ovakvi modeli se uglavnom lete sa padina gde je uzgon stalan pa, trajanje leta skoro bezgranicno...
Profil krila kod jedrilica se brizljivo bira jer je to "glavna stvar" za karakteristike. Dodavanjem flapsova i elerona karakteristike profila i samim tim jedrilice se mogu menjati...
Profili koji su tanji (RG 15), lete brze ali "cure" strava...
Termicki profili kao naprimer SD 7037, 7038, MH 32, birani su sa razlogom jer krivina profila daje bolji uzgon ali, je brzina manja. Na brzinu moze da se utice podizanjem flapsa (1-3 mm), kod F3J modela, kad se "na oko vidi" kako model ubrzava ali, gubi na visini. Ovo se koristi kad, recimo, vidis stub pa, hoces brzo da dodjes do njega...
Kad se flapsovi spuste, takodje za 1-3 mm, profil se zakrivi i daje veci uzgon. Tada, takodje "na oko" mozes videti kako model uspori... Kada duva vetar a, oboris flapsove za termiku iscuris dok si reko keks...
Kod jedrilica osnovna stvar pri podesavanju komandnih povrsina, recimo elerona, je da gore idu 3 x vise nego dole. I flapsovi se mogu miksovati da idu gore dole sa eleronima zajedno i time, posto, cela izlazna ivica "radi" pravis manje, ostrije zaokrete. Ovakvim miksom je, teoretski, manji otpor jer komandne povrsine idu manje i prave, opet, manji otpor.
Za startovanje modela kad nema vetra flapsoni se spustaju. Takodje se mogu umiksati i eleroni da idu dole ali, oni obicno idu dole upola od flapsova i naravno i dalje rade kao eleroni. Kad duva vetar skoro da nema potrebe za ovom "start" funkcijom...
Sve to ima svoje prednosti i mane...
Opterecenje kod modela pogotovo jedrilica ima veoma vazan uticaj. Pozeljno je da je opterecenje sto manje ali, i tu ima granica jer je brzina obstrujavanja vazduha oko krila bitna zbog uzgona... Ipak, pozeljno je da opterecenje bude manje pa, ako duva vetrina, uvek mozes dodati olova i doterati model da ne leti "u rikverc", sto je slucaj sa lakim modelima. Tada obicno modelari guraju palicu napred, da bi povecali brzinu, ali iscure veoma brzo.
Opterecenje od 70 gr, koliko ima Vas Ventus, je ne normalno veliko. Toliko opterecenje imaju akrobatske jedrilice (Fox, Swift...)...
Termicke F3J jedrilice koje smo mi leteli imale su 27-35 gr opterecenje po dm2. Raspona su oko 3,4 metra i dubina krila u korenu im je obicno bila oko 250mm. Vitkost oko 15-16, tezina modela je od 2-2,5 kg... Iz takvih modela proizisle su i F5J modeli tj. elekrto jedrilice tih velicina. Ove su naravno pravljene namenski sa drukcijim trupovima zbog rasporeda servoa i ostalih stvari koje se ugradjuju.
Sto se tice letenja, najnormalnija stvar je da se jedrilice u prvim startovima bacaju iz ruke, dakle, to je osnovna stvar... Nimbusa naravno ne mozete, iako sam ja probao i desilo mi se bas isto sto i Vama, letela je 10 m i prosto pala... Nema brzine i nema opstrujavanja oko krila tj. uzgona...
Normalne jedrilice, pricam o F3J modelima lete i po 60-70 metara kad se bace iz ruke.
I elektro modeli se tako probaju, iz ruke bez motora. Naravno uvek u vetar....
Tako sam ja probao sve moje jedrilice. Ovo je najbezbedniji nacin...
Dalje, kad imas jak motor (kao sto je moj na elektro Storku), kad radi, model veoma vuce prema gore. To je zbog profila i to se kompenzuje blagim "guranjem" palice od sebe... Sto jaci motor to vise trazi da horizontalac ide dole...
Bitno je da u normalnom letu, bez motora, jedrenju, model ne ide prema zemlji ili ne daj Boze da se usvira tokom zaokreta.
Kad nos jedrilice ide prema zemlji teziste je jako napred. Uzmete lepljivu traku i olovicu od 20-tak grama i lepite je izmedju krila i repa. Ako nije dosta dodajte jos olova, samo pazljivo... Time pomerate teziste nazad sve dok ne doterate da model leti hrozontalno. Ovo treba raditi pazljivo jer ako se pretera moze jedrilica da padne u stoling. Kad je sve kako treba obelezite teziste i vadjenjem olova od napred doterate ga...
Problem je kad je jedrilica repata, e, onda obicno ima samo jedan let...
Teziste Ventusa, gledajuci tlocrt sa predhodnih postova, treba da bude oko 33% dubine krila.
Mi smo uvek pocinjali odatle pa onda fino trimovanje. Manite se velikih proracunavanja i formula. Praksa je praksa...
Postoji i "Dive test". Podignete model na jedno 200 metara i onda ga obrusite prema zemlji pod 45 stepeni, pa pustite komande...
Ako model krene da se sam "izvlaci" onda je nosat, ako ide ravno onda je OK ali, ako se sam usvirava krece da ide jos strmije, vertikalno, definitivno je repat... Sa ovim pazljivo jer moze da se desi da ne mozete da izvucete model iz ovakvog poniranja...
Imao sam i model koji je imao krila veoma povijena u nazad, zvao se Bird of Pray, (oblik krila je bio povijen unazad kao kifla) i tu (i samo tu) je teziste bilo na oko 50%. To samo zbog specificnog oblika krila...
Kad je teziste mnogo nazad i kod jedrilica i kod aviona padanje u kovit je normalna stvar kao i veoma, veoma osetljiv horizontalac. Skoro da ne smes da ga diras.
Kod komandnih povrsina osnovna stvar je da sve mora da besprekorno radi, lako i bez ikakvog praznog hoda. Flater je "normalna" pojava na velikim brzinama ako ima "lufta" u komandama...
Kocnice koje izlaze iz krila su malo prevazidjena stvar. Koriste se kod skala modela i zato su na Ventusu. Cesto se desava da zbog pritiska pa, jos ako nije sve namesteno kako treba (labave komande servo - kocnice) one same od sebe znaju da izadju i naprave problem (desavalo se ja bio svedok).
Inace, na modernijim modelima za kocenje se koristi crow funkcija (oba elerona gore, a flapsovi dole pri cemu je neophodno mixovanje horizontalca prema dole) ili kad nema flapsova oba elerona idu gore ali, je to mnogo manje efikasno.
Ovakve stvari zahtevaju i dobru propratnu opremu u vidu stanice sa takvim mogucnostima i mnogo kanala da bi se moglo miksovati. Naravno potreban je i takav model...
Moje, skromno, misljenje vezano za Ventus, koliko sam ja razumeo sa ovog posta, je da je ovo model koji nema teorije da bude elektro. Ovo je model za padinu...
Lose letenje moze biti zbog mnogih stvari, ogromnog opterecenja, ali tada bi model leteo samo bi brzo "curio"...
Mozda je los napadni ugao krila (obicno je oko 3 stepena).
Los odnos uglova krila i horizontalca.
Lose izvitoperena krila na krajevima. Imao sam jedamn model koji je imao lose izvitoperena krila i odmah je pao u stoling i....
Sto se tice smetnji, potrebno je da prijemnik bude sto dalje od motora i kontrolera, antena mora da ide pravo, ne sme da se savija, makar virila kao "rep" iz modela.
Produzni kablovi, pogotovo od elerona (posto su dugacki), MORAJU biti upleteni ili da imate feritne prstenove kod prijemnika za svaki kabel.
Treba citati sta pise proizvodjac kontrolera za BEC funkciju, koliko servoa moze pri kom naponu. Ja na mom Storku imam posebnu bateriju za prijemnik i servoe (kontroler Jeti Advance 70 opto plus)...
Danas je ponuda modela jedrilica enormna, i siguran sam da za Vas seting motor, baterija, kontroler, moze da se nadje mnogo bolja jedrilica.
Jabih ovu ili vratio na termicku varijantu cime bi se drasticno smanjilo opterecenje ili najbolje prodao...
Ako zelite pogledajte sajt: www.nsmodelers.rs gde ima vise o nekim jedrilicama o kojima sam pisao... Mozemo se i cuti telefonom...
Pozdrav
Mirce
-
Mirce hvala na ovom opsirnom odgovoru, i meni su sada neke stvari jasnije. Ja ne odustajem od jedrilica, ali sam se malo zasitio pa cu verovatno praviti pauzu. A imam vec vrhunski setup spreman, komplet, samo jos da se odlucim gde cu ga. Merkam vise tipova pa ako moze samo kratko tvoje misljenje. Treba da na 2S lepo jedri a na 4S bude warmliner:
http://www.jpmodels.cz/ion_eng.htm (http://www.jpmodels.cz/ion_eng.htm)
http://www.reichard.cz/en/_variant3.htm (http://www.reichard.cz/en/_variant3.htm)
http://www.reichard.cz/en/_mefisto.htm (http://www.reichard.cz/en/_mefisto.htm)
http://www.der-schweighofer.at/artikel/55385/excel_competition_3_arf (http://www.der-schweighofer.at/artikel/55385/excel_competition_3_arf)
Po meni sva 4 modela ispunjavaju te neke moje uslove, zanima me tvoje misljenje.
Pozdrav
-
Magic, bacas me na muku,
Modeli su priblizno isti po rasponu ali gledajuci profile i tezine ima razlike. Ipak mislim da sta god da uzmes neces se "zeznuti".
Ion mi se najvise svidja jer ima flapsove i 7037 profil.
Ovo je termicki profil koji imaju mnoge F3J jedrilice, a kako sam malopre pisao sa raznim miksovanjima elerona i flapsova mogucnosti setovanja su ogromne.
Da je bar malo veci raspon...
Mislim da mu i tezina nije velika, recimo Excel je malo veci ali i tezi pa di si tu si...
Svidja mi se i T rep, koji je veoma efikasam i ne mozes da ga ostetis pri sletanju.
Na kraju krajeva i cena mu je prihvatljiva...
Jole je imao Excel Competition ali to u doba obicnih motora i NiCd baterija, pa, skoro da ne mogu da povucem paralelu sa ovakvim modelom na brushless i Lipo...
Oba modela su sa plasticnim trupovima, stiroporskim krilima, slicnim kabinama... Mislim da je MH 43 brzi profil...
Ipak kad vidis cenu smatram da je Ion, po meni, bolja opcija...
Ja bih pre kupio ION...
Pozdrav
Mirce
-
Hvala Mirče i Magic.
Da Ventus ima 70gr/dm optećenje, ali to nije nešto posebno zbog motora. Da nije motora tu bi moralo skoro isto toliko olova da se stavi da bi se dobilo težiš¡te na pravom mestu.
Tako da to za motor je pod znakom pitanja.
Kada se da "gas" jedrilica se toliko propne da puna palica napred skoro da nije dovoljna i ne možeš da je ispraviš. Ako se budemo videli u Zemunu možda ću da ponesem jerilicu pa svi neka pogledaju je li motor pod dobrim uglom ili nije. U drugoj prepravci smo motor potpuno ispravili i više nije uopšte bio na dole. Naravno pod uslovom da smo tačno razgraničili šta je osa jedrilice tj. horizontalca. Pa opet se propinjala čini mi se isto ka pre modifikacije.
Što se tiče bacanja iz ruke, to smo završili. Ova jedrilica ne može da se baci iz ruke uopšte. Ni sa najjačim zamahom nije planirala duže od 6-7m potpuno bez upravljivosti.
Å to se tiče kočnica, taj slučaj je razređen. Izvadili smo ih, upravo iz razloga koji si opisao. U prvom letu najverovatnije je jedna sama izašla, jer je mehanizam loš i ima 40% hoda luft.
Pa evo ako bude prilike, hoćete li dođi svi na druženje u Zemunu? Ako želite mogu da ponesem jedrilicu pa vi vidite da li ružna žaba može da se pretvori u lepog princa :-)
Pozdrav Goran
-
Izvini Mirce sto te "mucim" ali sebe vec mucim duzi vremenski period na ovu temu. Nazalost, slike koje su prikazene na linku za Ion nisu od njega vec od Ion PRO + koji ima flapsove ali i drugi profil MH30, koji je i dosta brzi i kriticniji za koriscenje jer to i pravi F5B model!
http://www.jpmodels.cz/ionpro_eng.htm (http://www.jpmodels.cz/ionpro_eng.htm)
Po onome sto si mi rekao onda Intention electro od Simpropa deluje kao "ono pravo" resenje. Ne moze direktan link ali molim te pogledaj.
http://www.simprop.de/ (http://www.simprop.de/)
Pisem ovde sve ovo zato sto je i Goran zainteresovan za nesto slicno.
Inace set up koji ceka svoju ladju je:
Hacker A30-10XL
Hacker X-40 Pro Opto
UBEC 3-5A (umesto prijemnicke baterije)
eleroni: HXT digitalni mg, 0.08s, 11mm, 2.9kg
flapsovi i rep: HGD digitalni mg, 0.17s, 13mm, 4.7kg
baterija Kokam 3200mAh 30-50C
15x8 prop za 2S bateriju i 300W sa 1,7 kg potiska
12x9 prop za 3S bateriju i 450W sa 1,8 kg potiska
11x7 prop za 4S bateriju i 550W sa 2,2 kg potiska
Moj proracun kaze da bi Intention sa mojim setupom i 2S baterijom bio tezak oko 2,5kg i 2,7 kg sa 4S baterijom sto daje opterecenje od 45 i 48g po dm2 respektivno. Znam da nije kao F3J ali sa potpuno mehanizovanim krilom nije strasno. Ajde Mirce jos samo malo pomozi pa necu vise da gusim ;)!
Ili mozda pak ovo:
http://www.fvk.de/Englisch/Signal.html (http://www.fvk.de/Englisch/Signal.html)
Znam da sam nemoguc!
Pozdrav
-
Nisi ti nemoguc...
Po meni Intention i Ion Pro su dva sasvim razlicita modela. Prvi je 2,9 a drugi je 2 m raspona... Tu je po meni kraj svake price i ja, naravno, glasam uvek za veci.... mislim model.
Ne znam tacno kako izgleda profil na Simpropu ali, cini mi se da je 9% debljine tako da model mora biti brz. Sve ono o cemu sam pisao juce mozes ovde primeniti, mislim na flapsove, elerone, crow... pa sletanje ne mora biti brzo a sa oborenim flapsovima / eleronima mozes i jedriti.
Ako mene pitate ja bih izabrao Simpropa... Veci raspon je uvek bolji, stabilnije leti, manje curi...
Ipak vidite i ovaj site.
Ove jedrilice su vrh (brate) u modelarstvu. By the way, obratite paznju o tehnologiji izrade...
Kad bi morao da kupim model uvek bi dodao ako treba "kinte" i kupio nasto od ovog... Stvar ukusa sta se kome svidja (termik, elektro, hot liner...), ali ovde nema loseg modela...
Evo link: www.airplane-model.com/
Pozdrav
Mirce
-
Jao bre Mirce,
ma znam za Vladimir models, nasao sam ga prosle godine preko ovog sajta www.fvk.de koji je i njihov diler. Znam da su modeli vrh, isto kao i cene! Ona Supra mi je zapala za oko, ali mislim da ce "malo" sacekati dok ne dodjem u tu fazu.
Koliko bi bili efikasni flapsovi za jedrenje npr na Mini Grafitu, mislim na tom rasponu, ili tamo sluze samo za crow brakes?
Nista mi ne rece za Signal, link sam okacio u mom prethodnom postu?
Set up koji imam je dobar do 3kg na 4S tako da je sirok dijapazon modela koje mogu da teram.
Pozdrav
-
Sva tri modela su "slicna pa, ni nalik" ...
Signal nije "hrdjav" po rasponu je taman izmedju Intentiona i Iona pro. Ono sto sigurno znam je da je MH 32 vise termicki profil... Opet uz dodatke flapsova i elerona sve je moguce.
Sve zavisi sta ti zelis, ja kad sam leteo modele jedrilica jedini zahtev je bio da sto duze ostane u vazduhu jer je to bio glavni uslov moje klase i da precizno slece (uz pomoc crow-a) jer je to donosilo dodatne poene.
U F3B kategoriji, naprimer, takmicenje je tako koncipirano da imas vise zahteva: trajanje, brzinu i prelet.
Sad, jedan model treba da ispuni vise uslova sto bas nije jednostavno...
Posle mnogo godina takmicenja, isto kao i u F3J klasi, modeli jedrilica veoma lice jedni na druge, jer im je dizajn doteran skoro do maximuma za ono za sta su namenjene.
Pricajuci sa tobom u Subotici razumeo sam da bi ti nesto brzo i okretno. Po meni je to neki manji model sa tanjim, brzim profilom, koji ces na sletanju usporiti crow-om... Ali tu od termike nema nista. Naravno ako je neki "lud dan" sa jakom termikom letece i ovakav model...
Ako ces da "termicis" onda veci model opet sa "dodatcima" kojima jos vise "doterujes" performanse jedrilice i mozes da "doskocis" raznim uslovima letenja (vetar, abvind, termika...)... No tu od ostrih zaobreta, lupinga, valjaka nema nista jer posle par figura si iscurio i ides na sletanje, tj. palis motor pa, ponovo gore...
U mom slucaju, za termicko letenje, F3J modeli su idealni... Na terenu mogu sve sam da uradim, laki su za manipulaciju, dobro lete....
Kad bih znao sta ocekujes od modela mozda bih znao bolje da ti kazem...
Pozdrav
Mirce
-
Gorane, ponesi model u Bgd ako budes dolazio.
Ponecu i ja mog Storka II elektro...
Vidimo se
Mirce
-
Mirče hvala.
Ako budemo uspeli da namestimo flapsove onda vredi donositi model.
Malo smo tesni sa vremenom...
U svakom slučaju vidimo se u BGD.
Pozdrav Goran
-
Kao što pominjah na RCGroups su me savetovali da se na Ventus 2hx nameste flapsovi.
Rečeno učinjeno.
Flapsove je namestio moj otac Dušan takođe član ovog foruma.
Kako to izgleda imate na donjim slikama.
A kako leti pogledajte na ovom video snimku.
http://www.youtube.com/watch?v=EAeR0Zt080g (http://www.youtube.com/watch?v=EAeR0Zt080g)
Flapsovi su 5 cm x 50 cm po krilu.
Na onom probnom bacanju sa video snimka prva scena je originalni Ventus 2hx bez flapsova, a u nastavku je bila prva proba sa flapsovima oborenim 10mm.
To je možda ujedno i razrešenje dileme jedrilice koja u originalnoj konfiguraciji jedri kao kamen a u novoj kao princeza.
Pozdrav Goran
-
Drago mi je da ste razresili problem. Puno srece u voznji i jedrenju. Prepostavljam da su flapsovi stavljeni na potenciometar, sada sledi da se preko potenciometra na stanici nadje najbolji polozaj flapsova za razlicite uslove na terenu.
Ja inace ponovo razmisljam na temu jedrilice, ali jos nisam prelomio.
Pozdrav